„The Last of Us“ – Gejming kao temelj velikih TV priča
Kada su HBO i tvorci čuvene video-igre The Last of Us odlučili da prenesu ovu postapokaliptičnu priču na male ekrane, publika je bila skeptična. I to s razlogom – adaptacije igara retko uspevaju. Ali ono što je usledilo postavilo je novi standard za ceo žanr.
The Last of Us, zasnovan na istoimenom hitu kompanije Naughty Dog iz 2013, nije prva serija koja pokušava da adaptira priču iz sveta gejminga, ali jeste prva koja je to učinila sa tolikim uspehom. Uz rediteljsku sigurnost Krejga Mejzina (Chernobyl) i autentičnost Nila Drakmana, jednog od kreatora originalne igre, HBO je isporučio adaptaciju koja je osvojila i gejmere i one koji nikada nisu držali konzolu.
Serija nije samo verna originalu – ona ga nadograđuje. Posebno se izdvaja treća epizoda, „Long, Long Time“, koja prati nežnu i tragičnu priču o paru Bilu i Frenku, sporednim likovima iz igre. Ova epizoda, iako tematski van glavnog narativa, izazvala je suze i oduševljenje, ali i – očekivano – otpor kod manjeg dela publike. Neki su kritikovali „agendu“, drugi „spor tempo“, ali većina kritike ju je proglasila jednim od najemotivnijih televizijskih trenutaka poslednjih godina.
Foto: Max Ovcharenko Unsplash
Kritike koje govore više o publici nego o seriji
Na Metacritic-u, serija ima impresivnih 84/100, dok Rotten Tomatoes beleži 96% odobravanja kritike. Međutim, uprkos ovacijama, pojavile su se i zamerke: „Gde su zaraženi?“, pitali su se neki fanovi, navodeći da u seriji nema dovoljno horor-akcije u odnosu na igru. Drugi su isticali da se epizode koje odstupaju od glavne radnje „osećaju kao digresije“.
Ipak u drugoj sezoni, nakon Džoelove pogibije, odnos između Ellie i Dine dobija centralno mesto, prikazujući njihovu romansu kroz emocionalno bogat narativ. Glumice Bella Ramsey i Isabela Merced istakle su važnost autentičnog prikaza queer ljubavi, dodajući nežne trenutke kako bi osnažile emocionalnu povezanost likova. Međutim, serija se suočila sa kritikama, kako zbog onih koji misle da, baš zbog toga, serija ne uspeva da održi kvalitet prve sezone. Ipak, ima i onih koji su izrazili nezadovoljstvo zbog prikaza homofobije u seriji, smatrajući da zanemaruje druge oblike sistemske diskriminacije, poput rasizma i seksizma. Takođe, deo publike je kritikovao razvoj likova i narativne odluke.
Na kraju, upravo ti trenuci – introspektivne epizode, moralno sive odluke i odnos između glavnih likova, izdvajaju The Last of Us iz mora postapokaliptičnih serija. Ovo nije još jedan zombi horor, već drama o ljubavi, gubitku i preživljavanju, smeštena u svet koji ne prašta.
Novi trend: Da li je TV ekran konačno pobedio joystick?
Uspeh ove serije najavio je novu eru – vreme kada su igre postale ozbiljan narativni izvor za televiziju. Nakon neuspeha Netflixovog Resident Evila, The Last of Us je pokazao kako se to radi: visoka produkcija, dobar scenario i razumevanje izvornog materijala.
Kreatori su najavili da će događaji iz igre The Last of Us Part II biti podeljeni kroz više sezona. Kritike i očekivanja su veća nego ikad, ali HBO veruje u recept koji funkcioniše. A publika? Ona očigledno želi više od klasičnih „zombija“. Želi priče koje bole, koje postavljaju pitanja – i koje su konačno dokazale da video-igre, kada padnu u prave ruke, mogu biti osnova za vrhunsku televiziju.
Nagrade i priznanja
Serija The Last of Us ušla je u istoriju televizije kao prva adaptacija video-igre nominovana za najbolju dramsku seriju na dodeli Emi nagrada. Ukupno 24 nominacije, uključujući i one za glavne glumačke uloge Pedra Paskala i Bele Remzi, potvrđuju da ovaj projekat daleko prevazilazi okvire gejmerske publike. Osvojene nagrade za kasting, vizuelne efekte i miks zvuka samo su deo priznanja kojima je Akademija prepoznala visoki produkcioni nivo serije. Kritika i struka saglasni su u oceni: The Last of Us nije samo uspešna adaptacija – već ozbiljna televizijska drama koja pomera granice žanra.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/B.D.
Foto: Denny Muller Unsplash
