Tajna vrata, beli kamen i prvi privatni bioskop: Šta sve krije Dvorski kompleks na Dedinju?
U srcu najmirnijeg naselja u Beogradu, skriven od svakodnevne gradske buke i pogleda, nalazi se mesto koje istovremeno decenijama čuva istoriju, umetnost, porodične uspomene i neverovatne priče – dobrodošli u Dvorski kompleks na Dedinju. Šetnja kroz ovaj prostor ne liči na običan obilazak muzeja, ona podseća na tiho otvaranje stranica knjige koju svi znamo, ali je nismo zaista čitali.
Kraljevski dvor na Dedinju, podignut između 1924. i 1929. godine po zamisli kralja Aleksandra I Karađorđevića, građen je u srpsko-vizantijskom stilu, s fasadom od belog kamena sa ostrva Brača. Da, baš istim kamenom koji je navodno korišćen i za izgradnju Bele kuće u Vašingtonu. I ne, to nije slučajnost, već odraz ambicije jedne epohe u kojoj se znalo da stil i poruka idu ruku pod ruku.
Unutrašnjost dvora čuva izuzetno bogatstvo – umetnička dela, antikvitete, raskošne detalje, ali i dragocene priče koje svedoče o svakodnevici jednog kraljevskog doma. Posebno iznenađuje podatak da se unutar dvora nalazi jedan od prvih privatnih bioskopa u Evropi. U njemu je kraljevski par uživao u filmskim projekcijama u vreme kada mnoge evropske metropole još nisu imale ni javne bioskope, otkrivajući koliko je ova porodica bila u koraku sa tadašnjim kulturnim tokovima.
Privatni bioskop u sklopu Kraljevskog dvora
Tajna vrata iza biblioteke
Među najzanimljivijim arhitektonskim rešenjima izdvaja se prostor u kraljevskom kabinetu, u kome su postojala tajna vrata skrivena iza police sa knjigama. Do njih se dolazilo pomeranjem određene knjige, a služila su kao diskretna prečica između prostorija. Danas, to deluje gotovo kao scena iz nekih špijunskih romana, ali reč je o autentičnom detalju jedne epohe u kojoj je funkcionalnost bila prožeta elegancijom i diskrecijom.
Nažalost, nakon Drugog svetskog rata i preuzimanja kompleksa od strane komunističkih vlasti, ovaj prolaz je zazidan, kao simboličan gest zatvaranja jednog poglavlja istorije. Njegovo postojanje danas živi samo u sećanjima vodiča i obrisima na podu, usled „otvaranja police“.
Beli dvor i aristokratska intima
U okviru kompleksa nalazi se i Beli dvor, podignut za kraljeve sinove – Petra, Tomislava i Andreja. U odnosu na monumentalnost Kraljevskog dvora, Beli dvor odiše tišom, porodičnijom atmosferom. Unutrašnjost krase umetnička dela, francuski nameštaj, fotografije koje i dalje stoje na komodama – kao da porodica nikada nije otišla, već samo privremeno nije tu.
Beli dvor na Dedinju
Osećaj intime u ovom prostoru nadjačava svaku pompu. U njemu ne dominira luksuz, već duh obrazovanja, kulture i svakodnevne aristokratske jednostavnosti. Na zidovima vise dela Paje Jovanovića i drugih velikih majstora, dok vodiči sa ponosom govore o pažnji koja je posvećivana svakom detalju.
Unutrašnjost Belog dvora
Nasleđe koje čeka svoj novi glas
Dvorski kompleks danas je moguće obići kroz organizovane ture koje vikendom sprovodi Turistička organizacija Beograda, u periodu od aprila do oktobra. Obilazak traje oko dva sata, ali utisak koji ostaje nadilazi vreme provedeno na toj adresi.
I tada se, gotovo neizbežno, javlja pitanje: da li ovu nacionalnu dragocenost dovoljno koristimo? Ne samo za turizam, već kao platformu za kulturu, edukaciju, inspiraciju. Dvor nije samo prostor, on je poruka o jednom vremenu i istoriji čiji smo svi deo. On može da postane živo mesto stvaranja, susreta generacija, umetnika, đaka, sanjara. On je podsetnik na jedno vreme u kome su lepota, znanje i diskretnost činili osnovu moći naše države. U vremenu svakodnevne buke i užurbanosti, Dvorski kompleks ostaje prostor tišine, stila i trajanja – vrednosti koje ne bi trebalo da zaboravimo.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Jovan Kragović
Foto: BIZLife/Jovan Kragović
