Sve više ljudi izbegava da čita i sluša vesti
Sve više ljudi ne želi da čita vesti i opisuje ih kao depresivne, nemilosrdne i dosadne, pokazala je globalna studija.
Skoro četiri od 10 (39 odsto) ljudi širom sveta reklo je da ponekad ili često aktivno izbegavaju vesti, u poređenju sa 29 odsto u 2017, prema izveštaju Instituta Reuters Univerziteta Oksford.
Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku možda su doprineli želji ljudi da isključe vesti, kažu autori izveštaja. Rečeno je da je izbegavanje vesti sada na rekordno visokom nivou.
YouGov je u januaru i februaru anketirao ukupno 94.943 odrasle osobe u 47 zemalja za ovogodišnji Digital News Report. Anketa je organizovana u vreme kada milijarde ljudi širom sveta izlaze na birališta na nacionalnim i regionalnim izborima.
Izveštaj je otkrio da su izbori povećali interesovanje za vesti u nekoliko zemalja, uključujući Sjedinjene Države.
Međutim, prema studiji, ukupni trend ostaje opadajući.
Širom sveta, 46 odsto ljudi je reklo da su veoma ili izuzetno zainteresovani za vesti, što je pad sa 63 odsto u 2017. U Velikoj Britaniji se interesovanje za vesti skoro prepolovilo od 2015, piše BBC.
Vesti (Pexels)
Loše vesti
„Agenda vesti je očigledno bila posebno teška poslednjih godina. Imali smo pandemiju i ratove, tako da je prilično prirodna reakcija da se ljudi okrenu od vesti, bilo da se radi o zaštiti svog mentalnog zdravlja ili jednostavno da žele da nastave svoj život“, rekao je za BBC glavni autor izveštaja Nik Njuman.
Njuman je napomenuo da oni koji biraju da selektivno izbegavaju vesti takođe to često čine jer se osećaju „nemoćno“.
Neki ljudi se osećaju sve više opterećeno i zbunjeno količinom vesti, dok se drugi osećaju umorno od politike, dodao je on. Prema izveštaju, veća je verovatnoća da će se žene i mlađi ljudi osećati iscrpljeno zbog količine vesti.
U međuvremenu, poverenje u vesti ostaje stabilno na 40 odsto, ali je i dalje ukupno 4 odsto niže nego što je bilo na vrhuncu pandemije korona virusa, pokazalo je istraživanje. U Velikoj Britaniji, poverenje u vesti je blago poraslo ove godine, na 36 odsto, ali je i dalje oko 15 procentnih poena niže nego pre referenduma o Bregzitu 2016.
Posao, vesti (Pixabay)
Tradicionalni mediji
Izveštaj je otkrio da je publika tradicionalnih izvora vesti kao što su TV i štampa naglo opala tokom protekle decenije, pri čemu su mlađi ljudi radije dobijali svoje vesti onlajn ili preko društvenih medija.
U Velikoj Britaniji, skoro tri četvrtine ljudi (73 posto) reklo je da dobijaju vesti onlajn, u poređenju sa 50 posto za TV i samo 14 posto za štampu.
Najvažnija društvena medijska platforma za vesti je i dalje Facebook, iako je u dugoročnom padu. YouTube i WhatsApp ostaju važni izvori vesti za mnoge, dok je TikTok u porastu i sada je po prvi put pretekao X (bivši Twitter).
Mobilni telefon (Freepik)
Video
Povezan sa ovim promenama, video postaje sve važniji izvor onlajn vesti, posebno kod mlađih. Prema izveštaju, najviše su privlačni kratki snimci vesti.
„Potrošači usvajaju video jer je jednostavan za korišćenje i pruža širok spektar relevantnog i zanimljivog sadržaja. Ali mnoge tradicionalne redakcije su još uvek ukorenjene u kulturi zasnovanoj na tekstu i bore se da prilagode svoje pripovedanje“, navodi Njuman.
U izveštaju se ističe da je za izdavače podkast sa vestima svetla tačka.
Izveštaj je takođe otkrio široko rasprostranjenu sumnju javnosti o tome kako bi se veštačka inteligencija (AI) mogla koristiti u izveštavanju, posebno za teške vesti kao što su politika ili rat.
„Postoji više dobrih strana kada se koristi veštačka inteligencija u zadacima iza scene kao što su transkripcija i prevođenje u vidu podrške, a ne zamene novinara“, dodaje se.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels, Pixabay, Freepik
