Stigao je „Veliki ostanak“: Zašto se promena posla više ne isplati?
Tokom pandemijskog buma zapošljavanja, poznatog kao „Velika ostavka“, promena posla gotovo uvek je značila pozamašnu povišicu.
Finansijska dobit od promene radnog mesta je sve manja, a sve više zaposlenih bira sigurnost umesto rizika, trend koji ekonomisti sada nazivaju „Veliki ostanak“ (Great Stay).
Prema analizi Instituta Bank of America, medijalna povišica za one koji su promenili posao u januaru ove godine iznosila je oko 4%. To je manje od trećine onoga što su radnici dobijali na vrhuncu 2022. godine (oko 14%), pa čak i manje od povišica koje su bile standard pre pandemije, 2019. godine, prenosi CNBC.
Kraj agresivne borbe za talente
Razlog za ovaj preokret je jednostavan, tržište se „ohladilo“. Tokom 2021. i 2022. godine, poslodavci su se agresivno takmičili za svakog kandidata, gurajući plate uvis čak i za lateralne poteze (prelazak na istu poziciju u drugoj firmi).
Danas je situacija obrnuta. Baza kandidata je ogromna, broj slobodnih mesta se vratio na predpandemijski nivo, a kompanije više nemaju razloga da nude nerealne cifre kako bi privukle ljude.
Nezaposlenost blago raste, a privreda više ne „guta“ radnu snagu kao pre par godina.
Nestala „premija“ za promenu posla
Podaci pokazuju da je jaz između onih koji odlaze i onih koji ostaju skoro nestao. Dok je tokom 2022. i 2023. godine „skakač“ mogao da računa na platu koja raste dva procentna poena brže od njegovog kolege koji ne menja firmu, u 2025. i 2026. godini ta razlika se istopila.
Sada je rast plata za one koji menjaju posao oko 4,4%, dok oni koji ostaju kod istog poslodavca beleže rast od 3,9%. Razlika je postala toliko mala da mnogi radnici procenjuju da se rizik prelaska u novo okruženje, novi tim i pred nove izazove jednostavno ne isplati za tako mali finansijski plus.
„Grljenje posla“ kao nova strategija
Ekonomisti primećuju i fenomen koji nazivaju „job-hugging“ (grljenje posla). Zaposleni postaju znatno oprezniji i čvrsto se drže pozicija koje imaju. Stopa dobrovoljnih odlazaka sa posla pala je sa 3% na oko 2%.
U svetu gde zapošljavanje usporava, a ekonomska neizvesnost raste, lojalnost trenutnom poslodavcu ponovo postaje racionalna ekonomska odluka, a ne samo stvar navike.
Čini se da je era u kojoj je svaka promena donosila „brzu lovu“ završena, sada je fokus na stabilnosti i dugoročnom razvoju unutar poznatog sistema.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
