Ako vam je ova slika poznata – niste sami. U poslovnom svetu, naročito u zahtevnim i brzim industrijama, kao što je organizacija događaja, pre ili kasnije moguće je da će se desiti da lideri dođu do tačke u kojoj „više ne mogu da odlučuju”.

Zašto? Odgovor je jednostavan, ali i ozbiljan: mozak pod hroničnim stresom gubi kapacitet za jasno rasuđivanje.

Odluke pod stresom – zašto mozak „blokira”?

Donošenje odluka jedan je od najkompleksnijih kognitivnih procesa. Kada smo odmorni, frontalni korteks – deo mozga zadužen za planiranje i rasuđivanje – radi jasno i efikasno. Međutim, pod hroničnim stresom i umorom, ovaj deo mozga se „gasi”. Kontrolu preuzima limbički sistem, centar emocija i impulsa.

Rezultat?

Umesto strateških, donosimo impulsivne odluke. Bavimo se nevažnim detaljima, a izbegavamo ključne teme. Gubimo širu sliku i fokusiramo se na sitnice.

Ovaj fenomen poznat je i kao decision fatigue – umor od donošenja odluka. Istraživanja pokazuju da nakon određenog broja odluka tokom dana naš kapacitet naglo opada, a u stanju „burnouta” – to se dešava još brže.

Odrasli ljudi, inače, uglavnom funkcionišu na autopilotu, dok lideri najčešće funkcionišu na „adrenalinskom autopilotu”. Stalni rokovi, sastanci, izmene, krize i očekivanja drže telo u stanju „pripravnosti”, povišenog kortizola. U početku, taj stres deluje motivišuće – daje energiju i fokus. Međutim, kada traje mesecima i godinama, prelazi u hroničnu iscrpljenost i potrošenost.

Nesanica, umor i razdražljivost nisu samo propratni simptomi – oni direktno urušavaju sposobnost ljudi da racionalno razmišljaju i odlučuju. Nedostatak sna, na primer, naučno je povezan sa padom kreativnosti, lošijom procenom rizika i slabijim pamćenjem. Ukratko: lider koji ne spava dobro – ne odlučuje dobro.

U industriji organizacije događaja i drugim „brzim” industrijama, gde se stalno radi „u kriznom režimu”, ovo je još izraženije. Ali nijedna kompanija, bez obzira na sektor, nije otporna na posledice liderstva u „burnoutu”.

Loše ili odložene odluke dugoročno mogu koštati mnogo više od jednog propuštenog projekta. Timovi mogu postati nesigurni i demoralisani, mogu izgubiti poverenje, a kultura iscrpljenosti će se, vrlo verovatno, dalje širiti na zaposlene.

Kako vratiti kapacitet za dobre odluke?

Dobra vest je da postoji način da se ovaj automatski krug prekine. Pre svega, imajte na umu da briga o sebi nije luksuz, već strateška investicija. Evo nekoliko stvari koje možemo izdvojiti:

San kao „poslovna strategija”

Prvo i osnovno, najpotcenjenija neophodna aktivnost – san. Najmanje sedam sati sna (ja ću čak reći osam, ako je senzibilitet osobe malo finiji) svake noći povećava kapacitet za donošenje odluka, kreativnost i otpornost; ali takođe stvara kulturu u kojoj je zdravlje važno, u kojoj marimo i za druge ljude, što je značajno za one koji rade za vas.

Jutarnja praksa

Iz iskustva, jedna od najvažnijih stvari jeste kako započinjemo dan. Ako odmah po buđenju skočimo, uđemo u informacije, odmah smo aktivirali adrenalin/kortizol dugme. Uzmite sat vremena samo za sebe. Sedite, meditirajte, dišite, osmislite neki svoj ritual. Tako imate šansu da telo/um lagano uvedete u dinamičan dan.

Pauze tokom dana

Kratke „reset” pauze 10–15 minuta, bez ekrana i imejlova, vraćaju energiju i smanjuju mentalni zamor. Neke od najinovativnijih kompanija imaju formalizovane „mindful break” protokole upravo iz ovog razloga.

Fizička aktivnost

Pokret prirodno smanjuje nivo kortizola, anksioznost, poboljšava dotok kiseonika i oslobađa endorfine. Ne mora to biti teretana – i šetnja od 20 minuta može napraviti razliku (još jedna najprirodnija, a potcenjena aktivnost).

Delegiranje i poverenje

Lider, iako voli kontrolu, ne mora da odlučuje o svemu. Kada prenese deo odgovornosti, ne samo da rasterećuje sebe već jača i tim. Ako ste već u stanju izgaranja, ovo će, vrlo verovatno, biti izuzetno teško.

Svesnost i prisutnost

Mindfulness prakse dokazano pomažu u regulaciji stresa i vraćanju fokusa. Samo pet minuta disanja pre i posle važnog sastanka može promeniti kvalitet odluka (dugoročno kvalitet života).

Organizacijska kultura koja podržava balans

Najbolje kompanije nisu one gde zaposleni rade najviše, već one u kojima se ljudi osećaju dobro i motivisano. Onaj ko ih vodi bira da li će dati primer dobre prakse i zdrave ravnoteže.

Poruka za kraj

Niko od nas nije robot. Ma koliko da smo sposobni, snađeni, vešti, iskusni – baš svako od nas ima svoju tačku pucanja. I pošteno, možda one nisu na istom mestu – ali svako je ima! Ukoliko ne vodimo računa o elementarnim stvarima: o kvalitetu sna, odmoru, fokusu, odnosno o celokupnom zdravlju, ne samo da nećemo moći donositi odluke – stradaćemo.

Takođe, kada iscrpljenost preuzme, više ne trpi samo pojedinac – trpi čitav biznis, i tim, i čitava vizija.

Zato, sledeći put kada osećate razdraženost, da vam je previše, da „više ne možete da donesete odluku”, setite se: možda nije problem u vama, već u tome što vaš mozak (čitavo biće i telo) traži odmor. Briga o sebi nije slabost, već snaga i osnovni preduslov snažnog liderstva.

Ili, kako to najbolje sumira jedna rečenica: Ako iscrpite sebe do kraja, nemate više ni sebe, a kamoli biznis.