Šta je „Univerzum 25“ i zašto je važan za sudbinu čovečanstva

Šta bi se desilo kada bi zemlja postala prenaseljena?  Iako ovo pitanje možda izgleda kao naučna fantastika, ono je sve više bliže realnosti. Jedan eksperiment iz 1972. godine nam, možda, pokazuje kako bi to bilo.

Godine 1972. naučnik Džon Kalhun je sagradio “Univerzum 25”, džinovski kavez stvoren da bude glodarska utopija. Dve godine kasnije, miševi su se istrebili, a evo i zašto. U “Univerzumu 25” je na početku bilo osam miševa: četiri ženke i četiri mužjaka. Do 560. dana ih je bilo 2200, a potom je njihov broj polako opadao, do potpunog istrebljenja. Kada je broj miševa dostigao vrhunac, ženke su počele da odbijaju da se pare, dok se one koje su imale okot nisu brinule o mladima. Zbog nedostatka seksualnih odnosa mužjaci su bivali sve agresivniji.

Nekoliko izdvojenih mesta unutar kaveza bila su naseljena miševima koje je Kalhun nazvao “lepotani”,  jer se  nisu tukli, razmnožavali, već samo jeli, negovali se i spavali.

Ako je ovakvo ponašanje miševa slično ljudskom, da li mi možemo da očekujemo istu sudbinu?

Primećeno je kako je razvoj ponašanja koji su pokazali ovi miševi slično ponašanju ljudi naseljenih na Uskršnjem ostrvu. Uslovi  u kojima su živeli ostrvljani bili su slični onima  koje su imali Kalhunovi miševi: resursi su bili gotovo neograničeni, a opasnost od prirodnih neprijatelja i spoljašnjih faktora nije postojala.

Sa vremenom je ostrvo postalo prenaseljeno. Ostrvljani su počeli međusobno da se nadmeću sve više i više za resurse koji su počeli da se smanjuju. Kako je drveće nestajalo, stanovnici više nisu mogli da grade brodove kojima bi pobegli sa ostrva. Na kraju, nastupila je tolika glad da su počeli da jedu jedni druge.

Još primera širom sveta…

U Nemačkoj je primećen problem prenaseljenosti u velikim gradovima, a nenaseljenosti u ruralnim krajevima.  Slično mišijim „stanovima“ koji su bili podeljeni, Nemačka je podeljena na nekoliko regija sa obimnim resursima. U njoj određene regije bivaju sve naseljenije što je vođeno nedostatkom i potražnjom  posla u određenim regionima. Ono što možemo očekivati je da kako gradovi budu postajali sve naseljeniji i naseljeniji, tako će ljudi postajati sve nervozniji i smanjiće se plodnost.

Depopulacija je dovela do izumiranja miševa. Ako pogledamo primer Južne Koreje shvatićemo da će se očekivana populacija smanjiti za 8 miliona do 2050. godine. Posledica ovog opadanja je smanjena potražnja radnika i, sledstveno tome, manjak novca koji je potreban za podizanje dece.

Tokom eksperimenta je primećeno da su majke sve manje ispunjavale svoje roditeljske obaveze. U skorijim godinama je zabeležen povećan broj slučajeva zapostavljanja dece i njihovog zlostavljanja od strane majki. Žene u razvijenim društvima susprežu materinski instikt, što je i slučaj sa eksperimentom sa miševima.

Uočava se sličnost miševa „lepotana“ sa japanskim „jedačima trave“ (Shoshoku kei Danshi). Ovaj termin se odnosi na muškarce koji nisu zainteresovani za vezu sa suprotnim polom. Važno je napomenuti da oni nisu homoseksualci, niti su aseksualni ­­– njih najviše zanima pornografski sadržaj. Kao i miševi „lepotani“ i „jedači trave“ posvećuju dosta pažnje ulepšavanju.

Eksperiment sa miševima nam prikazuje jasnu viziju naše sadašnjice i budućnosti. Postavlja se pitanje da li priroda sama uništava vrste koje nemaju prirodne neprijatelje i da li nas čeka ista sudbina?

Izvor: Bizlife

Foto: Pixabay