Šta je teorija „mrtvog interneta“? Pominje je i generalni direktor OpenAI

Internet je pun teorija zavere, od kojih je većina brzo razotkrivena kao neosnovana. Međutim, neke uspevaju da ostanu, a jedna od njih je „teorija mrtvog interneta“, koja je ponovo postala aktuelna nakon nedavnih komentara Sema Altmana, generalnog direktora OpenAI, kompanije koja stoji iza ChatGPT-a.

Osnovna premisa ove teorije je da većinu sadržaja i interakcija na Internetu ne generišu stvarni ljudi, već kompjuteri i botovi. Ovo objašnjava i sam naziv – „mrtav internet“. Potrebno je samo da posetite društvenu mrežu X, nekada Tviter, da biste videli veliku količinu botova koji se često prepoznaju po robotskom i neprirodnom jeziku.

Promena mišljenja šefa OpenAI

Iako je „teorija mrtvog interneta“ navodno više puta opovrgnuta, a sam Altman ju je ranije odbacio, čini se da je nedavno promenio mišljenje. U nedavnom postu na X mreži, šef ChatGPT-a je izazvao mnogo negativnih reakcija.

i never took the dead internet theory that seriously but it seems like there are really a lot of LLM-run twitter accounts now

— Sam Altman (@sama) September 3, 2025

„Nikada nisam previše ozbiljno shvatao teoriju mrtvog interneta, ali izgleda da sada zaista postoji mnogo Tviter naloga koje vode doktori univerziteta“, napisao je Altman, piše Unilad.

Šta su veliki jezički modeli?

U srcu ove priče su Large Language Models (LLM), tehnologija koja pokreće programe kao što je ChatGPT. Prema Cloudflareovoj definiciji, LLM može da tumači ljudski jezik i druge složene podatke jer je „nahranjen dovoljno primera da ga prepozna“.

„Mnogi LLM su obučeni na osnovu podataka prikupljenih sa Interneta, hiljade ili milione gigabajta vrednog teksta. Neki LLM nastavljaju da pretražuju Web u potrazi za dodatnim sadržajem nakon početne obuke“, objašnjava Cloudflare. Najpoznatija primena LLM-a je u generativnoj veštačkoj inteligenciji, ali se takođe koriste u analizi osećanja, istraživanju DNK, korisničkoj podršci i onlajn pretrazi.

Potencijalne opasnosti od AI

Iako se veštačka inteligencija često predstavlja kao budućnost, nedavna studija na ovu temu pokazala je da njena prekomerna upotreba može negativno uticati na dugoročni razvoj mozga. Glavni autor studije, Natalija Kosmina, izrazila je zabrinutost.

„Ono što me je zaista motivisalo da to sada objavim, pre nego što sačekam punu recenziju, jeste strah da će za 6-8 meseci neki kreator politike odlučiti: ’Hajde da napravimo GPT vrtić. Mislim da bi to bilo apsolutno loše i štetno.

Izvor: BIZlife/Index.hr

Foto: Unsplash/Emiliano Vittoriosi