Srpski scenario proslave: Preterivanje u ponoć, a ujutru odluka – NIKAD VIŠE

Da postoji prvenstvo u novogodišnjem slavlju, teško da bismo ostali bez medalje. Za stolom smo svetska liga za “samo još ovo parče”, u čašama se igra produžetak svake zdravice. U ponoć smo šampioni preterivanja, a već ujutru stručnjaci za svečane odluke i velika obećanja.

Novogodišnja proslava na srpski način – ulice pune svetala, komšije se nadvikuju čijem se odbrojavanju više veruje, a u pozadini svira neka dobro poznata pesma koju svi znamo napamet, iako retko priznajemo da je volimo. Između zvuka vatrometa i prvog nazdravljanja, svi imamo isti luksuz – da na kratko poverujemo da nova godina može da donese i nove navike.

A onda stiže jutro. Sa prvim gutljajem vode i prvom kafom javlja se i poznata misao – ovako više nikad neću.

Kad saberemo kako slavimo, naša novogodišnja matematika je jednostavna. Do ponoći nema pravila, a od prvog januara važi novi režim – zdrava hrana, voda, teretana, bez slatkog, bez alkohola, bez cigareta. Problem je što ta verzija “novog čoveka” traje otprilike dok u kuhinji ne vidimo ostatak „ruske salate“, jedno parče torte i izgovorimo onu kobnu rečenicu – hajde da ne bacamo.
Istina je ipak prilično jednostavna. Ne postajemo druga osoba 1. januara. I dalje smo to mi, samo malo umorniji, malo teži i sa malo više griže savesti. I tu je šansa da ne glumimo da smo se preporodili preko noći, nego da napravimo par stvarno izvodljivih, zrelih koraka.

Umesto standardnog paketa “od sutra sve zabranjujem”, možemo da uđemo u novu godinu sa manje drame. Ne moramo da jedemo sve što je na stolu “da se domaćin ne uvredi ”, ne moramo da popijemo sve što je natočeno pa ni iz patriotskih razloga. Mali, realni potezi zvuče dosadno, ali rade posao. Umesto tri obilna obroka, umanjimo na dva,  umesto celog dana provedenog u stolici, napravimo koji krug oko zgrade, umesto da svaka pauza ima društvo u obliku kocke torte, svaka druga može da prođe bez tih rituala.

Pušenje: od “samo večeras” do “ma ne mogu sad da ostavim”

U životu pušača, cigareta je često kao mala fusnota svakog važnijeg trenutka, diskretna, ali uporna. Neprimetno se uvuče u naviku, pa više ne deluje kao izbor, već kao sastavni deo načina na koji slavimo, odmaramo ili pravimo pauzu.

Zato januar redovno počinje istom rečenicom: „Gotovo, od ove godine ostavljam cigarete.“
Ipak, realnost je da mnogi, uprkos toj odluci, znaju da neće samo jednim rezom preseći naviku koja je utkana u druženja, pauze na poslu, večernje izlaske.

Upravo zbog toga poslednjih godina sve češće govorimo o drugačijem pristupu – ako već ne odustaješ od rituala, možda možeš da promeniš njegov oblik. Danas postoje različite bezdimne alternative i proizvodi bez nikotina, kod kojih nema klasičnog sagorevanja duvana, pa samim tim, ako birate proverene proizvođače znače manju izloženost štetnim materijama.

Kako biti mudar?

Umesto da glumimo da će 1. januar magično da nas pretvori u savršene verzije sebe, možemo da probamo nešto skromnije, ali iskrenije – da se ne prejedamo “jer je šteta baciti”, da ne pijemo do tačke “ne sećam se pola večeri”, da se pokrenemo bar 15 minuta dnevno i naravno, ako smo pušači, ozbiljno razmislimo da prestanemo, ili se informišemo o opcijama koje manje štetne u odnosu na cigarete.

Nova godina ipak nije kurs asketizma, nego mala šansa da postavimo granice. „Ruska salata“ ostaje na stolu, ali tanjir može biti manji. A ono “nikad više” posle slavlja – neka ovog puta zvuči kao dogovor, ne kao izgovor.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik