Srpski BDP „čeka“ rasplet političke krize
Makroekonomski trendovi u Srbiji na početku 2025. godine nagoveštavaju lošije rezultate nego u 2024. godini, pa je procena da će privredni rast ove godine biti niži od planiranih 4,2 odsto i da će iznositi manje od četiri odsto, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On je, na predstavaljanju biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji, „Kvartalni monitor“, rekao da su u januaru usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, a u odnosu na prethodnu godinu je opao i broj gradjevinskih dozvola.
Srbija je 2024. ostvarila, kako je rekao, relativno visoku stopu privrednog rasta od 3,9 odsto, koja je bila među najvećim u Evropi, a veći rast od Srbije imale su samo Malta i Albanija.
„Glavni pokretač rasta prošle godine u Srbiji bila je domaća tražnja, što je uticalo na rast unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Prosečna inflacija u 2024. iznosila je 4,6 odsto, svrstavajući Srbiju među evropske zemlje s najvećim rastom cena. Spoljni deficiti takođe su se produbili – deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je, visokih 6,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je snažno povećanje u odnosu na 2023. godinu“, rekao je Arsić.
Naveo je da su prilivi kapitala iz inostranstva po osnovu stranih direktnih investicija i kredita bili veliki, pa su značajno povećane devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS).
Prognoze sve neizvesnije
Na tržištu rada 2024. godine su, po njegovim rečima, preovladavali pozitivni trendovi, rasla je zaposlenost, realne zarade, produktivnost, ali i jedinični troškovi rada, što dovodi u pitanje „održivost pozitivnih trendova“.
„Prognoze za 2025. postaju sve neizvesnije kako se komplikuju unutrašnji i spoljni činioci koji imaju uticaj na privredni rast“, ukazao je Arsić.
Rekao je da je za sada dostupan veoma ograničen broj makroekonomskih indikatora koji se odnose na početak 2025. godine, a procena koliko će rast BDP biti manji od plana biće moguća tek kada bude raspoloživo više podataka o privrednim kretanjima i kada postane izvesnije u kojem pravcu će ići rasplet političke krize u Srbiji i kako će se razrešiti globalni ekonomski i politički sukobi.
„Sa stanovišta kratkoročnog rasta, važno je da se politička kriza u Srbiji što pre okonča, dok je sa stanovništa dugoročnog rasta važno da razrešenje krize bude takvo da doprinese smanjenju korupcije, jačanju vladavine prava i efikasnosti državne uprave“, preporučio je Arsić.
Istakao je da krizu, „koja je duboko politička, ne bi trebalo zvati studentskim blokadama, već je veliko nezadovoljstvo naroda prema načinu vladavine“, dodajući da će „promena teško ići“.
Dodao je da se, krajem 2024. i početkom 2025, pojavljuju naznake da delatnosti s niskom dodatom vrednošću ne mogu da isprate rast zarada i to se može videti po povlačenju ili najavi povlačenja nekih stranih investitora, Benetona, Drekslmajera i drugih.
Posledice fiksnog kursa
„Intervencijama na deviznom tržištu NBS drži kurs dinara prema evru na skoro fiksnom nivou. NBS je u 2024. kupila 2,7 milijard evra da bi sprečila jačanje dinara, a u prva dva meseca ove godine prodala je 745 miliona da bi sprečila slabljenje dinara“, rekao je Arsić.
Jedna od posledica fiksnog kursa, kako je naveo, jeste da cene u evrima rastu koliko je inflacija i zato se približavaju evropskim cenama.
Srbija je, prema njegovim rečima u 2023. godini bila na 46 odsto razvijenosti Evrope, a cene su bile na 68 odsto u odnosu na evropske.
„U Bugarskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji nivo cena je manji u odnosu na cene u Evropi jer su skladu sa nivoom razvijenosti. U Rumuniji je BDP po stnovniku 80 odsto proseka Evrope, a cene su na 60 odsto od proseka evropskih cena. U Rumuniji su prosečne plate oko 1.000 evra, a cene su za oko 20 odsto niže nego u Srbiji“, rekao je Arsić.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: Beta
Foto: screenshot, BIZLife, Beta
