Šotra i srpski mentalitet: Najbolji filmovi koji su oblikovali našu kulturu

Reditelj Zdravko Šotra je poznavao srpski mentalitet bolje nego mnogi sociolozi, a otkrivajući ga na velikom platnu, oblikovao je našu kulturu i način na koji posmatramo sebe. Ostaje upamćen kao jedan od najčuvenijih reditelja domaće kinematografije, sa radnim vekom dugim više od pola veka.

Šotra je razumeo srpski narod

Kada govorimo o Zdravku Šotri, govorimo o autoru koji je razumeo narod, ironiju svakodnevice i tananu liniju između komedije i tragedije u srpskom biću. Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a gotovo čitavu karijeru proveo je na Televiziji Beograd, gde je 1970-ih režirao legendarnu emisiju Obraz uz obraz sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić,  emisiju koja je ujedinila čitavu Jugoslaviju ispred malih ekrana. Njegov opus, međutim, daleko prevazilazi televiziju. On je stvorio filmove koji su postali neizbrisivi deo kolektivne svesti.

Njegov umetnički rukopis prepoznajemo u ostvarenjima poput Ivkove slave, duhovite, tople i beskrajno ljudske priče o našim manirima i preterivanjima, zatim u Zoni Zamfirovoj, filmu koji je postao sinonim za srpski jug i iskrenu ljubav suprotstavljenu klasnim razlikama, kao i u epskom Boju na Kosovu, u kojem je Šotra majstorski spojio istorijsku priču i dramu savesti.

Kroz te filmove, ali i mnoge druge, uspeo je da prikaže ono što zovemo „duhom našeg naroda“ – njegovu tvrdoglavost, toplinu, humor i duboku emotivnost.

Šotra i srpski mentalitet: Najbolji filmovi koji su oblikovali našu kulturu

Filmovi Zdravka Šotre kao ogledalo jednog naroda

Ivkova slava (2005)

Sa Ivkovom slavom, Zdravko Šotra je pokazao da komedija može biti i duboko sociološki portret naroda. Kroz priču o slavi koja izmiče kontroli, prikazao je tipičan srpski mentalitet – toplinu, gostoprimstvo, preterivanje i komični haos koji nastaje iz dobre namere. Film odiše duhom Niša, autentičnim govorom i bogatom scenografijom, ali iznad svega – iskrenošću. Šotra nije karikirao narod, već ga je razumeo i zavoleo, pa se publika u svakom liku prepoznala. Ivkova slava ostala je kao jedan od retkih filmova koji istovremeno nasmeje i razneži, podsećajući nas na to ko smo zapravo.

Braća po materi (1988)

U Braći po materi Šotra je uronio u dramsku priču o porodičnim tajnama, nepravdi i odrastanju u posleratnoj Jugoslaviji. Prateći dvojicu dečaka koji dele istog oca, a rastu u različitim svetovima, film postaje metafora o društvu podeljenom između ideala i stvarnosti. Šotra saosećajno prikazuje ranjivost, ljubav i ogorčenost svojih junaka, bez osude. Iako je postavljen u istorijski kontekst, film govori o univerzalnim temama – porodici, identitetu i oproštaju. Zahvaljujući snažnim glumačkim ostvarenjima i emotivnoj režiji, Braća po materi i danas zauzima posebno mesto u domaćoj kinematografiji.

Idemo dalje (1982)

Idemo dalje je film koji najbolje oslikava Šotrin smisao za toplu ironiju i optimizam. U središtu priče su obični ljudi koji, uprkos problemima, pronalaze način da nastave – da vole, da se šale, da prežive. Šotra pokazuje ono što je suština srpskog mentaliteta: sposobnost da se na život gleda sa dozom smeha i prkosa. Film je ispunjen svakodnevnim situacijama u kojima se prepoznajemo, likovima koji su istovremeno smešni i duboko ljudski. U njegovom svetu, humor nije bekstvo od stvarnosti, već način da se s njom pomirimo i krenemo dalje – baš kao i njegovi junaci.

Boj na Kosovu (1989)

U filmu Boj na Kosovu Šotra je uspeo da epsku priču pretvori u dirljivu ljudsku dramu. Bez patetike, prikazao je moralne dileme, strah i hrabrost ljudi koji stoje pred sudbonosnim trenutkom. U fokusu nije samo bitka, već unutrašnja snaga i dostojanstvo junaka. Šotra gradi priču o kolektivnom identitetu, ali kroz lične odluke, čime istoriju približava savremenom gledaocu. Film je ostavio dubok trag jer je uspeo da spoji veličanstvo epopeje sa intimnošću ljudskog iskustva – pokazujući da su hrabrost i žrtva univerzalne vrednosti, van ideologije i vremena.

Zona Zamfirova (2002)

Zona Zamfirova je verovatno najvoljeniji Šotrin film, savršeni spoj humora, emocije i prepoznatljivog južnjačkog šarma. Prema romanu Stevana Sremca, film osvetljava sukob klase i ljubavi, bogatstva i časti, kroz priču o Zoni i Manetu, dvoje mladih koje razdvaja društvena granica. Šotra je s velikim osećajem za ritam i detalj oživeo Niš s početka veka – od dijalekta do muzike i kostima. Njegova kamera ne sudi, već slavi život, ljubav i ponos malog čoveka. Zona Zamfirova je postala simbol našeg filma – priča o tome kako inat i srce uvek nađu put jedno do drugog.

Izvor: BIZLife

Foto: DALL-E3/ BETAPHOTO/MILAN ILIC