SILNE pare za privatne škole, a ZNANJE…
Mali maturanti privatnih škola najlošije su uradili završne testove na teritoriji Beograda.
Iako roditelji izdvajaju od 4.000 do 8.900 hiljada evra za jednu školsku godinu, pojedini učenici „elitnih“ škola imali su tek 12,40 bodova na sva tri testa od maksimalnih 40.
Prema zvaničnim listama koje je objavilo Ministarstvo prosvete, najlošije su se pokazali maturanti osnovne škole „Montesori“ koji su prosečno imali 3,97 bodova iz maternjeg jezika, 3,19 bodova iz matematike i 5,25 na kombinovanom testu.
Ova ustanova često ističe da njihov način rada doprinosi boljem znanju učenika i većoj uspešnosti, ali su po rezultatima ipak poslednja od 200 osnovnih škola u Beogradu.
Osnovna škola „Plavi krug“ imala je najlošije rezultate na opštini Čukarica. Đaci ove škole ostvarili su u proseku 19,01 od maksimalnih 40 – iz maternjeg jezika 6,25, iz matematike 5,71 i iz kombinovanog testa 7,05.
Pozitivan primer je privatna škola „Kreativno pero“, čiji su učenici bili i iznad republičkog proseka sa prosečnih 24,88 poena na završnom testu. Ipak rezultati svih privatnih škola su oko proseka poena na nivou države.
Đaci u Srbiji imali su prosečno 10,4 poena iz matematike, 11,79 iz maternjeg jezika i na kombinovanom testu 11 bodova, dok su učenici privatnih škola imali 11,8 iz maternjeg jezika, 10,5 iz matematike i 11,02 na kombinovanom testu.
Zanimljiv je podatak da su šest poena više od nekih privatnih osmogodišnjih škola imali polaznici Škole za obrazovanje odraslih “Đuro Salaj”. Ovu obrazovnu ustanovu pohađaju oni koji nisu na vreme upisali osnovnu školu ili nastavljaju ranije prekinuto školovanje, kao u nekadašnjim večernjim školama.
Većina maturanata privatnih osnovnih škola, obrazovanje nastavlja u privatnim srednjim školama pa se i iz tog razloga manje trude oko rezultata na završnim testovima.
Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay
Miki
Znanje je svuda upitno i u državnim i privatnim školama. To zavisi koliko su roditelji detetu usadili o važnosti znanja i učenja. Problem sa privatnim školama u Srbiji je taj što one i posle 20 godina od osnivanja ne nude alternative u odnosu na obrazovanje državnih škola, ne nude npr. online školovanje u osnovnoj školi, ili druge pogodnosti kojih u državnim školama nema, ili ih je teško ostvariti. Privatne škole bi za basnoslovne školarine trebale ići u korak sa svetskim trendovima u obrazovanju. Ako su uslovi obrazovanja isti i u državnim i u privatnim školama, onda po čemu su onda privatne škole bolje i na osnovu čega tolike cifre?! Ovde daješ velike pare, onde ne daješ, a sve je isto. Privatne škole bi trebale da zaposle ekonomistu, koji će im objasniti šta je to ciljno tržište i potrebe klijenata, u ovom slučaju roditelja i djaka. Šta zna direktorka, bivša profesorka srpskog šta su potrebe potrošača?!