Siemens Srbija – Digitalizacija i zelena tranzicija kao stubovi industrijskog razvoja

Srbija je postala značajan igrač u digitalizaciji industrije zahvaljujući kompetencijama, stranim investicijama i spremnosti kompanija da usvajaju inovacije Industrije 4.0, ističe u razgovoru za BIZLife Medeja Lončar, direktorka kompanije Siemens Srbija. Kako napominje naša sagovornica, kroz DEGREE okvir, Siemens smanjuje emisiju ugljen-dioksida i podržava zelenu tranziciju u sektorima poput energetike i industrije, ali i aktivno učestvuje u razvoju digitalnih i ekoloških projekata. Na Kopaonik biznis forumu očekuje fokus na globalne trendove i strategije za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji.

• Kako ocenjujete napredak Srbije u procesu digitalne transformacije industrije?

Zbog strukture industrije, kompetencija i stranih investicija u napredne tehnologije, pogotovo u automobilskoj i prehrambenoj industriji, Srbija je, svakako, postala bitan igrač u digitalizaciji industrije. Kada je reč o industrijskim kompanijama u Srbiji sa kojima mi veoma aktivno sarađujemo, i naše iskustvo je da su vrlo naklonjene inovacijama koje donosi Industrija 4.0 i da redovno istražuju nove mogućnosti za poboljšanje svakog segmenta poslovanja. Kompanije su odavno prepoznale da digitalizacija podrazumeva brzinu, efikasnost, kvalitet i konkurentnost na tržištu, a šire gledano, reč je o stubu ekonomskog rasta jednog regiona, ali i temeljnoj investiciji za dugoročan uspeh i razvoj savremenog biznisa.

Mi se trudimo da znanjem i iskustvom našeg stručnog tima i portfoliom podržimo naše partnere u procesu digitalne transformacije pružanjem inovativnih rešenja koja stvaraju most između digitalnog i realnog sveta. Tako već danas u Srbiji možemo videti primenu funkcionalnih digitalnih rešenja, kao što su, na primer, autonomno vođena vozila (AGVs – Automated guided vehicle) u proizvodnji, primena komunikacionih rešenja (OT Network) u tehnološkim procesima proizvodnje ili praćenje energetske efikasnosti i efikasnosti opreme. Svakako je potrebno ubrzati proces digitalne transformacije kako bismo održali korak sa naprednim tehnologijama, a samim tim i sa konkurentnošću srpske privrede.

• Koje korake smatrate ključnim za dalji razvoj digitalne transformacije?

Više stvari smatram važnim za dalji razvoj u ovoj oblasti, ali bih izdvojila obrazovanje mladih i pripremu za nove izazove na budućem radnom mestu. U središtu tehnologije je čovek, zbog čega poseban fokus u ovoj tehnološkoj transformaciji moramo staviti na obrazovanje. Samo se tako može potaknuti prava inovativnost.

Celoživotno učenje je deo i naše poslovne strategije. Koliko je bitno za portfolio da ide u korak sa vremenom i prati trendove, toliko je bitno i za ljude. Kao kompanija, podstičemo razvoj zaposlenih i u okviru interne platforme „My Learning World” nudimo preko 10.000 eksternih obrazovnih modula, kao i brojne treninge razvijene u kompaniji. Na taj način, učenje je integralni deo našeg radnog dana, dostupno je svima, personalizovano i besplatno za sve zaposlene u Siemensu, a kroz cilj da svaki zaposleni ima najmanje 25 sati digitalnog učenja želimo dodatno da podstaknemo rad na sebi. Ukupno smo uložili više od 440 miliona evra u programe učenja i edukacije tokom 2024. godine.

Medeja Lončar, direktorka kompanije Siemens Srbija

• Na koji način Siemens doprinosi održivom razvoju i zelenim tehnologijama?

Održiva ekonomija nije moguća bez inovativnih rešenja, a kompanije koje osmišljavaju i ulažu u njihov razvoj imaju veliku odgovornost u postizanju ciljeva održivog razvoja. Imajući u vidu odgovornost koju imamo kao globalni tehnološki lider, koji zapošljava 312.000 ljudi širom planete i posluje u gotovo svim zemljama na svetu – Siemens je bio jedna od prvih globalnih kompanija koja se, pre deset godina, obavezala da će do pomenute 2030. biti karbonski neutralna. U međuvremenu, dodatno smo uvećali ciljeve koje smo sebi postavili kroz DEGREE okvir i sami smo podigli lestvicu koju treba da preskočimo. Od 2015. do danas emisiju ugljen-dioksida u sopstvenom poslovanju smanjili smo za 60 posto, prešavši više od pola puta, a obavezali smo se da do 2030. za 20 odsto smanjimo ugljenični otisak kod naših dobavljača (a da do 2050. on bude karbonski neutralan). Postigli smo sedam od četrnaest DEGREE ciljeva pre roka. Naše izveštavanje je zasnovano na vrlo konkretnim podacima iz poslovanja, jer podaci su „reči koje potvrđuju naša dela”.

• Koliko energetika i druge delatnosti mogu da se uključe u srpski akcioni plan zelene tranzicije?

Zelena tranzicija predstavlja mogućnost za sve sektore, a ne samo za energetiku, koja je, nesumnjivo, bitan sektor. Svakako da naši stručnjaci rade na razvoju inovativnih rešenja za digitalizaciju i automatizaciju energetskog sektora, pomažući Srbiji da poveća efikasnost, integriše obnovljive izvore energije i smanji emisije kroz brojne projekte. Takođe, nudimo rešenja za pametne fabrike i industrijske procese, upravljanje vodnim resursima i otpadnim materijalima, doprinoseći ciljevima održivosti u svim sektorima.

Veoma smo ponosni kad naše tehnologije poboljšavaju kvalitet života građana. Takav je, na primer, i projekat gasifikacije gradske toplane u Kragujevcu, jedan od najvećih ekoloških projekata u tom gradu u poslednjih 50 godina. Kotlovi na ugalj zamenjeni su gasnim kotlovima, a Siemens je bio zadužen za automatizaciju rada toplane i ugradnju sistema kontrole emisije izduvnih gasova. Zahvaljujući ovom projektu, građani Kragujevca sada žive i rade u čistijoj životnoj sredini – smanjena je emisija štetnih gasova za više od 70 odsto, a potpuno su eliminisane PM čestice iz izduvnih gasova toplane. Zadovoljni smo što je ovo samo jedan u nizu naših projekata kojima doprinosimo boljem životu građana u Srbiji. Jedno je sigurno: zelena tranzicija je zajednički put – države, privrede i građana Srbije – kako bi se ostvarila održiva i prosperitetnija budućnost za sve nas.

• Koje teme smatrate najvažnijim na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu i kakav doprinos očekujete od učesnika u pogledu unapređenja poslovnog ambijenta u Srbiji?

Verujem da će Kopaonik biznis forum i ove godine pružiti priliku da zaronimo dublje u teme koje su ključne za prosperitet zemlje i regiona. Mislim da je važno da se fokusiramo na to kako da povežemo globalne trendove, poput digitalizacije i energetske tranzicije, sa našim realnim uslovima – naravno, i kako da se nosimo sa raznovrsnim izazovima koji nas prate.

Najviše se radujem razgovoru o mogućim rešenjima i načinima na koje izazove možemo pretvoriti u prilike, kako bi srpsko tržište uznapredovalo u još konkurentniji prostor koji privlači i globalne i lokalne igrače. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Nebojša Babić