Serija na Netflixu pokrenula debatu: Zabrana društvenih mreža kao rešenje problema nasilja?
Serija Adolescence, hit na Netflixu, pokrenula je debatu o zabrani društvenih mreža i pametnih telefona za decu. Iako se sve češće poziva na ograničenja, stručnjaci upozoravaju da zabrane nisu efikasno rešenje.
Prema istraživanju Amnesty Internationala, čak 73% mladih u Velikoj Britaniji (uzrasta od 13 do 28 godina) susrelo se sa mizoginim sadržajem na društvenim mrežama, a polovina njih ga viđa svake nedelje. Ova tema je dodatno u fokusu nakon što je serija Adolescence prikazala fiktivnu priču o ubistvu devojčice inspirisanom sadržajem sa društvenih mreža.
Jedan od kreatora serije, Jack Thorne, pozvao je britansku vladu da zabrani pametne telefone osobama mlađim od 16 godina, prateći primer Australije. Međutim, istraživanja ne podržavaju ideju da bi zabrana pomogla. Studija objavljena u Lancet Regional Health Europe pokazala je da zabrana telefona u školama nije imala uticaja na mentalno zdravlje, san ili školski uspeh učenika.
Drama na Netflixu šokirala ceo svet: Premijer traži da se serija prikazuje đacima
Drew Benvie, osnivač organizacije Raise, koja edukuje mlade o opasnostima društvenih mreža, ističe da deca uvek pronađu način da zaobiđu zabrane. „Korišćenje VPN-a da bi zaobišli zabrane na TikToku već je uobičajena praksa“, navodi on. Takođe, upozorava da bi zabrana društvenih mreža mogla dovesti do prelaska na aplikacije za razmenu poruka, gde je sadržaj još teže kontrolisati, prenosi Euronews.
Jedan od najpoznatijih mizoginih influensera, Andrew Tate, i dalje je prisutan na mrežama, iako su ga platforme poput TikToka, YouTube-a i Mete zabranile. Istraživanje Univerziteta u Londonu i Kentu pokazalo je da se mizogini sadržaji na TikToku učetvorostručuju u roku od pet dana, jer algoritmi favorizuju video-snimke sa emocijama poput besa i okrivljavanja žena.
Netflixova serija razotkriva skrivene poruke iza emotikona – roditelji, oprez
Kako zaštititi decu?
Dok se zabrane pokazuju kao neefikasne, stručnjaci predlažu drugačiji pristup, digitalnu edukaciju i bolje regulisanje platformi. TikTok je, na primer, uveo opciju „mindfulness“ koja noću pauzira prikazivanje sadržaja tinejdžerima ispod 16 godina i podseća ih na odmor. Meta je takođe uvela roditeljsku kontrolu za Instagram.
Ipak, Sonia Livingstone, profesorka društvene psihologije na Londonskoj školi ekonomije, ističe da ove mere imaju ograničen domet. „Roditelji treba da pronađu način da sa decom postignu dogovor, a ne da im jednostavno nameću zabrane“, objašnjava ona.
Benvie zaključuje da se problem mizoginije i štetnog sadržaja ne može rešiti isključivo edukacijom, potrebna je bolja regulacija društvenih mreža i strože kazne za one koji ih koriste za širenje opasnih ideja. „Kompanije moraju preuzeti odgovornost i brzo uklanjati štetan sadržaj, jer je trenutni sistem previše spor“, dodaje on.
I dok se debate o zabrani društvenih mreža za mlade nastavljaju, jedno je jasno, problem je dublji i zahteva mnogo širu strategiju od prostog isključivanja interneta. Šta vi mislite o ovoj temi, da li je zabrana društvenih mreža dobro rešenje?
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Unsplash
