Ruta 66: Uspon i pad „Majke svih puteva“

Skoro čitav vek, Ruta 66 imala je posebno mesto u američkoj kulturi – više nego bilo koji drugi put. Poznata i kao „Glavna ulica Amerike“ i „Majka svih puteva“, protezala se od Čikaga do Kalifornije, prolazeći kroz osam saveznih država i spajajući mala mesta sa gradovima poput Sent Luisa i Tulse.

Međutim, sredinom 1950-ih, u vreme svog procvata, Ruta 66 doživela je ozbiljan udarac – predsednik Dvajt D. Ajzenhauer 1956. godine potpisao je Zakon o međudržavnim autoputevima, čime je počela izgradnja nacionalne mreže brzih puteva. Ovo je zauvek promenilo sudbinu Rute 66.

Nastanak Rute 66

Leta 1926. Američki biro za javne puteve kreirao je prvu nacionalnu mrežu autoputeva, kojom su već postojeći putevi povezani u trasu od Čikaga do Santa Monike u Kaliforniji, a nova saobraćajnica dobila je oznaku U.S. Route 66.

„Da biste razumeli Rutu 66, morate se vratiti na staze koje su koristili domoroci, zatim naseljenici koji su išli zapadno – kolima, kočijama i drugim prevoznim sredstvima“, kaže Dejvid Danavej, profesor emeritus sa Univerziteta u Novom Meksiku i autor knjige A Route 66 Companion.

Ruta 66 je delimično sledila pravce starih trgovačkih staza i pruga, poput železnice Santa Fe, jer su pruge već bile postavljene na uzdignutom, stabilnom terenu pogodnom za saobraćaj. Trasa puta pratila je 35. paralelu – dovoljno južno da izbegne sneg zimi, a dovoljno severno da izbegne ekstremne letnje vrućine.

„Jedan od ključnih razloga zašto je Ruta 66 postala popularna bio je što je to bio put koji se mogao koristiti tokom cele godine“, objašnjava Danavej.

Kriška sira koja je promenila istoriju fast fooda: Kako je pre 100 godina nastao ČIZBURGER?

Razvoj Rute 66

Iako danas važi za turistički put, u početku je Ruta 66 služila pre svega lokalnom stanovništvu – farmerima i prevoznicima koji su transportovali robu. Tek manji broj ljudi koristio ju je za putovanja i turizam.

Pravi značaj put dobija tokom 1930-ih, kada hiljade ljudi beži iz sušom pogođenog „Dust Bowl“-a u potrazi za boljim životom u Kaliforniji. Ovu epohu ovjekovečio je Džon Stajnbek u romanu Plodovi gneva, u kojem Rutu 66 naziva „Majkom svih puteva“.

Između 1933. i 1938. radnici su u sklopu programa „New Deal“ (Civilian Conservation Corps i Works Project Administration) obnavljali i asfaltirali put. Godine 1938, Ruta 66 postala je prvi potpuno asfaltirani put u SAD.

Tokom Drugog svetskog rata, Ruta 66 bila je strateški važna za transport ljudi, materijala i oružja između luka u Kaliforniji i ostatka zemlje. Posle rata, put je obnovljen i spreman dočekao eru masovnog turizma.

„Po prvi put, Amerikanci su mogli da razmišljaju o putovanjima automobilom u velikom obimu“, kaže Danavej. Zahvaljujući rastu industrije i sindikalnim pravima, porodice su imale godišnje odmore i novac da putuju – a Ruta 66 je bila idealna za letnje avanture. Počinje era motela, dinera, benzinskih pumpi i neonskih reklama.

Freepik

Pad Rute 66

Iako je početak međudržavnih puteva u početku pomagao Ruti 66, upravo je ta moderna mreža dovela do njenog kraja. Kada je 1956. potpisan Zakon o međudržavnim autoputevima, Ruta 66 bila je na vrhuncu. Ipak, novi putevi su zaobilazili gradove kroz koje je 66 prolazila i time im oduzimali saobraćaj i prihode.

„Interstate autoputevi pravljeni su da se brzo stigne od tačke A do tačke B, bez obzira šta se nalazi između“, kaže autor Džo Sonderman. „Za razliku od Rute 66, koja je išla prirodnim tokom terena i kroz gradove, Interstate putevi su jednostavno – sekli pravo.“

Do 1960. Interstate 40 zamenio je većinu trase Rute 66 na zapadu, a 1970. i ostali putevi (I-55 i I-44) omogućili su bržu vožnju od Čikaga do Oklahome. U mnogim mestima, novi autoput je zadržao izlaz prema staroj Ruti 66, ali su servisi i biznisi vremenom migrirali ka novoj trasi.

Poslednja deonica Rute 66 – kroz Vilijams u Arizoni – zaobiđena je u oktobru 1984. godine. „Lokalno stanovništvo bilo je toliko ogorčeno da su pucali na građevinske mašine, pokušavajući da zaustave izgradnju autoputa“, priča Danavej. Ipak, bez uspeha. Godinu dana kasnije, Ruta 66 je i zvanično ukinuta kao deo državne mreže puteva.

Ruta 66 danas

Istovremeno sa ukidanjem, 1980-ih je počeo i pokret za očuvanje i oživljavanje Rute 66. Danavej, danas predsedavajući istraživačke grupe organizacije The Road Ahead Partnership, kaže da je to bio trenutak kada se put počeo doživljavati kao nostalgično putovanje kroz prošlost.

„Postao je simbol ranijeg vremena koje je ljudima značilo. Ubrzo su počeli da dolaze turisti iz celog sveta – danas je to više svetski put nego američki“, kaže on.

Danas, novi talas preduzetnika otvara restorane, suvenirnice i razne uslužne biznise duž nekadašnje trase. „Ruta 66 nije mrtva – samo se neprestano menja.“

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik