„Ne možemo biti sigurni da imamo za šta da živimo, osim ako nismo spremni da umremo za to“, rekao je jednom prilikom Ernesto Če Gevara de la Serna, kontroverzni marksistički revolucionar i vođa gerilaca, koji je bio centralna figura Kubanske revolucije, služeći kao zamenik komandanta uz Fidela Kastra.

Pod uticajem svojih putovanja po Latinskoj Americi kao mladić, gde je svedočio siromaštvu i nepravdama, Gevara je razvio političku ideologiju zasnovanu na komunizmu, antikapitalizmu i antiimperijalizmu. Verovao je da je oružana revolucija rešenje za obaranje represivnih režima, a nakon njegovog pogubljenja na današnji dan 1967. godine postao je ikona 20. veka, koju su neki videli kao revolucionarnog buntovnika, dok su ga drugi smatrali nemilosrdnim tiraninom.

Če Gevara je rođen u Rosariju u Argentini, kao najstariji od petoro dece u uglednoj porodici srednje klase, njegovi liberalni roditelji—posebno majka, Celija—bili su politički aktivisti. Zbog astme, porodica se preselila blizu Kordobe dok je bio dečak, jer je suvlja klima smanjila njegove napade. Iako se bavio sportovima, takođe je postao strastven čitalac. Kao tinejdžer, počeo je da razvija političku ideologiju i pridružio se protivnicima argentinskog diktatora Huana Perona.

Da li ste znali?
Če Gevara bio je tema mnogih filmova, uključujući „Dnevnike motocikliste,“ koji su delimično zasnovani na njegovom devetomesečnom putovanju kroz Južnu Ameriku 1951–52. godine, što je oblikovalo njegove levičarske stavove.

Godine 1948, Gevara je upisao Univerzitet u Buenos Ajresu da studira medicinu, ali je napustio studije kako bi krenuo na ono što će postati poznato kao njegovo putovanje „dnevnicima motocikliste“.

Ovo putovanje je dodatno podstaklo njegovo zanimanje za komunizam i mržnju prema kapitalizmu, te je počeo da veruje da se rešenje može postići jedino nasilnom revolucijom. Njegovi „Dnevnici motocikliste,“ pisani tokom putovanja, objavljeni su 1993. godine.

„Biću na strani naroda,“ napisao je u dnevnicima. „… Krenuću na barikade i u rovove, vrištaću kao opsednut, umazaću oružje krvlju, i, lud od besa, preseći grkljan svakom poraženom neprijatelju na kog naiđem.“

Če Gevara

Če Gevara se vratio na studije i diplomirao medicinu 1953. godine. Ubrzo je ponovo krenuo na put po Latinskoj Americi i na kraju stigao u Gvatemalu, gde se pridružio neuspelom oružanom pokušaju da brani predsednika levo orijentisanih reformi, Jakoba Arbenza, kojeg je zbacila CIA. Ovo iskustvo učvrstilo je njegovu posvećenost marksizmu, kao i prezir prema Sjedinjenim Američkim Državama.

Kubanska revolucija i Fidel Kastro

Nakon sukoba u Gvatemali, Če Gevara je pobegao u Meksiko Siti, gde se oženio Hildom Gadeom, a 1955. godine upoznao je vođe pobunjenika, Fidela i Raula Kastra, koji su planirali sopstvenu oružanu revoluciju za zbacivanje kubanskog diktatora Fulgensija Batiste.

Prema knjizi „Companero: Život i smrt Che Guevare“ autora Horhea G. Kastanede, Gevara je izjavio da se njihov prvi razgovor sa Kastrom ticao svetske politike. Dinamika između Kastra i Gevare bila je intenzivna.

„Jedan je bio impulsivan, drugi promišljen; jedan emotivan i optimističan, drugi hladan i skeptičan,“ piše Kastaneda. „Jedan je bio vezan samo za Kubu; drugi, za okvir socijalnih i ekonomskih koncepata. Bez Ernesta Gevare, Fidel Kastro možda nikada ne bi postao komunista. Bez Fidela Kastra, Ernesto Gevara možda ne bi bio ništa više od marksističkog teoretičara, idealističkog intelektualca.“

Gevara je postao kubanski državljanin, razveo se od svoje prve supruge i oženio Alejdu Marč, Kubanku. Pod Kastrovom komandom, Gevara je služio kao izvršitelj u zatvoru La Kabanja, nadgledajući smrtne kazne za oko 500 muškaraca, za koje su neki tvrdili da su špijuni ili dezerteri.

Če Gevara

Takođe je imenovan za predsednika Nacionalne banke Kube, a kasnije i za šefa Ministarstva industrije, što je uključivalo putovanja po svetu kao kubanski ambasador. Međutim, njegov pritisak da se Kuba poveže sa Sovjetskim Savezom (veza koja je prekinuta nakon kubanske raketne krize 1962. godine) doveo je do trgovinskih sankcija od strane Sjedinjenih Američkih Država, slabe ekonomije i sukoba sa njegovim liderima.

Do 1965. godine, Kastro je objavio da je Gevara napisao pismo oproštaja, odričući se kubanskog državljanstva i napustivši Kubu kako bi se borio protiv imperijalizma u drugim zemljama u razvoju.

Dana 8. oktobra 1967. godine, bolivijski rendžeri su zarobili Gevaru, a 9. oktobra je pogubljen u La Igueri po naređenju vojnog vrha. Prema pisanju The New York Times-a, agent CIA-e bio je prisutan tokom Gevarinog pogubljenja, iako je operativac kasnije izjavio da je CIA želela da Gevara ostane živ.

Fotografije ubijenog Gevare postale su javno dostupne, a njegove ruke su odsečene i poslate na Kubu kao dokaz njegove smrti. Međutim, mesto Gevarine sahrane ostalo je tajna sve do 1997. godine, kada su njegovi ostaci identifikovani i vraćeni na Kubu. Ponovo je sahranjen u mauzoleju u Santa Klari.