Revolucionar s dušom pesnika i lekar koji je hteo da izleči svet

Njegovo lice i danas krasi majice, postere i murale od Havane do Beograda. Njegovo ime, samo „Če“, dovoljno je da svako zna o kome je reč. Ali iza revolucionarne slike sa beretkom i pogledom koji gleda „preko horizonta“ krio se čovek daleko složeniji od simbola koji je postao.

Ernesto „Če“ Gevara bio je mnogo više od vođe kubanske revolucije i borca protiv imperijalizma. Bio je lekar, pesnik, zaljubljenik u šah i ragbi, otac petoro dece i čovek koji je, uprkos sopstvenim slabostima, verovao u ideju da svet može biti pravedniji.

Kako je „Če“ postao – Če

Rođen kao Ernesto Rafael Gevara de la Serna, ovaj Argentinac svoj nadimak duguje sopstvenom govoru. „Če“ je argentinska reč koja se koristi u svakodnevnom razgovoru, nešto između „brate“, „druže“ i „ej, ti“. Koristio ju je toliko često da su ga Kubanci, kojima je zvučala strano, jednostavno počeli tako da ga zovu i ime je ostalo zauvek.

Foto: Pexeles

U školi je, ironično, nosio nadimak „Chanco“, što znači „prasence“, zbog neurednog izgleda i navike da ne voli previše sapun i vodu.

U njegovim venama tekla je i irska krv

Če nije bio samo Latinski Amerikanac. Njegov pradeda, Patrik Linč, emigrirao je iz Irske u 18. veku u tadašnju Argentinu. Otac mu je jednom rekao: „U venama mog sina teče krv irskih buntovnika.“ Zanimljivo, Irska je 2017. godine izdala poštansku marku sa njegovim likom, kao omaž tom duhu pobune koji je, čini se, bio genetski predodređen.

Lekar koji je voleo ragbi, šah i poeziju

U mladosti je bio sportista i igrao ragbi u klubu San Isidro, iako je ceo život patio od astme. „Volim ragbi. Čak i ako me jednog dana ubije, biću srećan što sam ga igrao“, rekao je ocu.

Foto: Unsplash

Pored sporta, strastveno je igrao šah i čitao poeziju. Na dan kada je ubijen, u džepu mu je pronađena zelena sveska u kojoj je, sopstvenom rukom, prepisivao stihove Pabla Nerude, Sezara Valjeha i Volta Vitmena. Bio je revolucionar koji je citirao poeziju.

Od medicine do revolucije

Če je 1948. upisao medicinu u Buenos Ajresu i diplomirao kao lekar sa specijalizacijom za lepru. Radio je u bolnici u Meksiku, istraživao alergije, sve dok ga sudbina nije spojila sa Fidelom i Raulom Kastrom. Umesto u laboratoriji, završio je u džungli, kao doktor kubanske revolucije.

Putovanja koja su promenila sve

Njegovi putopisi nisu klasične dosadne turističke beleške, oni su sveobuhvatna duhovna mapa čoveka koji je tražio pravdu. Dva putovanja kroz Južnu Ameriku, jedno 1950. motorom, a drugo 1952. motociklom sa prijateljem Albertom Granadom, oblikovala su njegov pogled na svet.

Svedočio je siromaštvu rudara, izrabljivanju seljaka i nepravdi sistema, i tada je odlučio da više nikada neće biti samo nemi posmatrač. Iz tih avantura nastao je „Dnevnik jednog motocikliste“, knjiga koja je postala bestseler i kasnije ekranizovana u filmu koji je dirnuo milione.

Radikalizacija u Gvatemali

Kada je 1953. godine otišao u Gvatemalu, divio se predsedniku Jakobu Arbenzu, koji je zemlju oduzimao krupnim kapitalistima i vraćao je narodu. Ali američka CIA ubrzo je srušila vladu i vratila moć korporacijama. Taj događaj trajno je oblikovao Čeov pogled na SAD, od tada ih je smatrao simbolom imperijalizma.

Bio je to i trenutak kada se prvi put priključio oružanoj borbi.

Od bankara do ministra

Nakon trijumfa revolucije, Kastro mu je poverio vođenje Nacionalne banke Kube. Umesto potpisa „Ernesto Gevara“, on je na novčanicama jednostavno pisao „Če“, kao znak prezira prema novcu i kapitalističkim vrednostima.

Foto: Pexels

Kasnije je postao ministar industrije i posvetio se razvoju obrazovanja i ekonomije, insistirajući da Kuba smanji zavisnost od izvoza šećera i otvori se Sovjetskom Savezu.

Če i borba protiv nepismenosti

Pre revolucije, kubanska stopa pismenosti bila je oko 77%. Već 1961. godine proglašena je „godinom obrazovanja“. Če je organizovao „brigade pismenosti“, hiljade mladih koji su išli po selima, gradili škole i učili seljake da čitaju i pišu. Rezultat? Samo nekoliko godina kasnije, 96% Kubanaca bilo je pismeno. Danas je ta stopa gotovo 100%.

Najpoznatije lice na svetu

Fotografija „Gerilero heroiko“, snimljena 1960. u Havani, proglašena je najpoznatijom fotografijom svih vremena. Nastala je tokom komemoracije žrtvama eksplozije broda „La Coubre“. Do kraja šezdesetih, Če je već bio pogubljen u Boliviji, ali upravo je ta fotografija, kombinovana sa njegovim idealima, od njega načinila večni simbol otpora.

Romantik koji je verovao u ideale

Njegova ćerka Aleida kasnije je rekla: „Moj otac je znao da voli. Bio je romantičar. Da bi bio pravi revolucionar, moraš umeti da voliš, ljude, ideje, pravdu.“

Če Gevara je, dakle, bio i lekar i vojnik, pesnik i simbol. Čovek koji je verovao da revolucija nije samo borba oružjem, već i borba duha. I možda je zato njegovo lice i danas na svakoj majici, svakoj zastavi i u svakom srcu koje još uvek veruje u promenu.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Pexeles/Unspalsh