Revolucija ugušena u krvi: Uspon i pad Pariske komune
Pariska komuna (franc. La Commune de Paris) bila je revolucionarna vlada koja je na današnji dan, 18. mart, upravljala Parizom do 28. maja 1871. godine, u turbulentnom periodu nakon Francusko-pruskog rata.
Ovaj kratkotrajni eksperiment radikalne samouprave nastao je iz nezadovoljstva naroda francuskom vladom i predstavljao je prvu veliku pobunu radničke klase protiv buržoaske vlasti u modernoj istoriji. Kombinujući socijalističke, anarhističke i demokratske ideale, Komuna je ostavila dubok trag u političkoj misli i revolucionarnim pokretima.
Pariska komuna nastala je u haotičnim okolnostima nakon poraza Francuske u Francusko-pruskom ratu (1870–1871). Car Napoleon III svrgnut je u septembru 1870. nakon neuspešne vojne kampanje, a proglašena je Treća republika. Pruske snage su od septembra 1870. do januara 1871. opsedale Pariz, izazivajući glad, bolesti i oskudicu.
Nova republikanska vlada, predvođena Adolfeom Tijerom, potpisala je primirje s Nemačkom 28. januara 1871, pristajući na ponižavajuće uslove, uključujući gubitak Alzasa i Lorene. Parižani, posebno radnici i niži slojevi, osećali su se izdanima.
Napetosti su eskalirale 18. marta 1871, kada je Tijer pokušao da razoruža Nacionalnu gardu, policiju sastavljenu od pariških radnika, i oduzme topove s brda Monmartr. Međutim, vojnici su odbili da pucaju na narod i pridružili su se pobuni, prisilivši Tijera da pobegne iz grada.
Osnivanje Komune
Nakon pobune, Parižani su organizovali izbore 26. marta, a Komuna je zvanično proglašena 28. marta 1871. Vlasti Komune činilo je 92 člana, uključujući socijaliste, jakobince, anarhiste i članove Prve internacionale. Među istaknutim vođama bili su Luj Ogist Blanki (uhapšen pre nego što je Komuna uspostavljena) i Gustav Fluren. Cilj Komune bio je ukidanje društvenih nejednakosti i uspostavljanje narodne vlasti, prenosi Index.
Reforme Komune uključivale su:
- Odvajanje crkve od države i sekularizaciju obrazovanja
- Oprost dugova za stanarinu tokom opsade
- Ukidanje noćnog rada u pekarama
- Pravo radnika na preuzimanje napuštenih fabrika
Ipak, Komuna nije uspela da preuzme kontrolu nad ključnim finansijskim institucijama, poput Francuske banke, što je znatno oslabilo njenu ekonomsku moć.
Sukob s Versajem i pad Komune
Tijerova vlada u Versaju, uz podršku nemačkih snaga koje su oslobodile francuske zarobljenike, pripremila je vojnu ofanzivu protiv Komune. Nakon višetnedeljnih sukoba, versajske trupe su 21. maja 1871. ušle u Pariz, što je označilo početak Krvave nedelje (La Semaine sanglante). Borbe su bile nemilosrdne – komunardi su spalili simbole stare vlasti, poput Tiljerijske palate, dok su versajske snage masovno streljale zarobljenike i civile.
Komuna je slomljena 28. maja 1871, kada su poslednja uporišta na istoku Pariza pala. Procene broja žrtava variraju – između 6.000 i 20.000 komunarda ubijeno je tokom borbi i kasnijih pogubljenja, dok su desetine hiljada uhapšene ili prognane.
Pariska komuna postala je simbol radničke borbe i inspiracija za buduće revolucionarne pokrete. Karl Marks ju je video kao primer diktature proletarijata, dok su anarhisti, poput Mihaila Bakunjina, slavili njen decentralizovani karakter. Njen neuspeh pripisuje se unutrašnjim nesuglasicama, nedostatku vojne strategije i nadmoći versajskih snaga. Ipak, ideali Komune nastavili su da žive u kasnijim revolucionarnim pokretima širom sveta.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Pixabay, Printscreen: Youtube/Geographics
