Rejting većine Ex-YU republika niži od početnog
Poznata agencija za ocenu boniteta objavila izveštaj prema kom su rejtinzi većine država nastalih raspadom bivše Jugoslavije niži od početnog, uz izuzetak Slovenije i Srbije.
U izveštaju „Bivše jugoslovenske republike 25 godina nakon pada Jugoslavije. Gde su sada?“, Standars&Poor’s (S&P) je objavio kako je većina država koje su nastale na tom prostoru ocenjena rejtingom nižim od početnog, odnosno u kategoriji ‘B’ ili ‘BB’, izuzev Slovenije, koja ima A rejting i stabilne izglede.
„Uz izuzetak Srbije i Slovenije, svima držimo rejting niži od njihovog početnog rejtinga zbog nasleđenih pitanja koja su tokom godina pritiskala njihovu kreditnu ocenu. Kako su ta pitanja ostala i dalje glavni ograničavajući faktor za rejting, njihovo rešavanje biće ključno za poboljšanje kreditnih ocena“, kaže analitičar S&P Felix Winnekens u izveštaju.
S&P drži rejting Bosne i Hercegovine na ‘B/B’, uz stabilne izglede, Hrvatske na ‘BB/B’, uz negativne izglede, Crne Gore na ‘B2B/B’ uz negativne izglede, Makedonije na ‘BB-/B’, uz stabilne izglede, i Srbije na ‘BB-/B’, uz stabilne izglede. Time sve te zemlje imaju neinvesticione rejtinge.
Većina današnjih obeležja bivših republika, poput njihove ekonomske strukture, političkih institucija, javnih finansija i monetarnih režima bila je pod uticajem i oblikovana je od strane Jugoslavije i nasilnog raspada države, navodi ta agencija.
Region i dalje nosi delove socijalističkog nasleđa vezanog uz politički patronat i korupciju i relativno slabe „provere i ravnoteže“ koje utiču na institucionalnu efikasnost. Neefikasne i goleme javne uprave još su jedno nasleđeno pitanje koje narušava poslovno okruženje, kaže se u izveštaju.
Današnji režimi monetarne politike širom regiona odražavaju institucionalna ograničenja i istorijska iskustva, pa se polovina država koje su nasledile Jugoslaviju nalazi na donjem kraju procene monetarne fleksibilnosti.
Vrlo različiti monetarni režimi u tim zemljama manifestuju istorijske nalete hiperinflacije i institucionalnih ograničenja, ističe se u izveštaju. i dodaje kako glavne slabosti Ex-YU republika ostaju „demokratije u povojima“ i nedovoljno efikasne institucije.
„Niske stope dohotka i slabe javne finansije, kao i tvrdokorno neefikasna alokacija resursa i dalje su uveliko prisutne u tim zemljama, koje su ipak na putu da postanu tržišne ekonomije. Proces konvergencije s ostatkom Evrope biće dug i trnovit, ali određeni napredak je postignut pod snažnim spoljnim ‘stabilizatorima’, poput mogućnosti pristupanja EU“, navodi se u izveštaju.
Izvor: SEEbiz
