O potencijalima reciklažne industrije, sistemskim izazovima i prioritetima za njen dalji razvoj, u razgovoru za BIZLife govori Dejan Erić, direktor Kappa Star Recyclinga. Iz perspektive kompanije koja po obimu i uticaju spada među lidere u sektoru, Erić ukazuje na to zašto reciklaža mora da bude posmatrana kao strateška industrijska grana i kakvu ulogu može da ima u zelenoj tranziciji i dugoročnom razvoju privrede.

• Koji je stvarni potencijal reciklažne industrije za privredu Srbije i regiona?

Potencijal reciklažne industrije u Srbiji i regionu značajno je veći nego što se danas vidi kroz statistiku. Reciklaža omogućava da otpad nastao u zemlji postane domaći izvor sirovina, čime se smanjuje potreba za uvozom primarnih resursa, obezbeđuje stabilnije snabdevanje i jača konkurentnost domaće privrede.

Srbija i region Zapadnog Balkana imaju važnu prednost – industrijsku tradiciju. Razvijene papirna, metalna, drvna i ambalažna industrija, kao i prerađivački sektor, uz rastuću potražnju za sekundarnim sirovinama, stvaraju osnovu da reciklaža bude generator rasta, izvoza i investicija, ukoliko se posmatra kao deo industrijske politike, a ne samo kao ekološka obaveza.

• Možemo li da kažemo da je reciklaža strateška industrijska grana, a ne pomoćna delatnost?

Reciklažu treba posmatrati kao stratešku industrijsku granu jer povezuje ekologiju, ekonomiju i energetsku efikasnost. Bez reciklaže nema stabilnog snabdevanja industrije sirovinama, nema cirkularne ekonomije ni ozbiljne zelene tranzicije.

U razvijenim evropskim zemljama ona je deo nacionalnih industrijskih strategija, sa jasnim ciljevima i institucionalnom podrškom. Srbija treba da prati ove primere i da, kroz jačanje institucionalnog okvira, prepozna reciklažu kao jedan od stubova buduće industrijske konkurentnosti.

Dejan Erić, Foto: Stefan Jovanović

• Koje ključne prepreke danas najviše usporavaju razvoj šire društvene angažovanosti u oblasti reciklaže – nedovoljno uređen zakonski okvir, ograničenja tržišta ili nivo svesti građana?

Zakonski okvir u velikoj meri postoji i usklađen je sa evropskim principima, ali izazov ostaje njegova dosledna i ujednačena primena. Tržište ambalažnog otpada je osetljivo i zahteva jasna pravila.

Ključni iskorak leži u unapređenju primarne selekcije otpada, uz aktivniju ulogu države i jače uključivanje komunalne delatnosti kroz javno-privatna partnerstva. Bez razvijene infrastrukture i jasne regulative teško je očekivati masovno učešće građana. Sistem mora da funkcioniše kao celina, uz podeljenu odgovornost svih učesnika.

• Koja bi tri poteza najbrže unapredila sistem upravljanja otpadom u Srbiji?

Prvi i najvažniji korak jeste funkcionalna primarna separacija otpada na mestu nastanka, u domaćinstvima, privredi i javnim institucijama. Bez toga ceo sistem ostaje neefikasan i skup.

Drugi korak čine jasni i dugoročni ugovorni odnosi između javno-komunalnih preduzeća i privatnog sektora, uz podsticanje javno-privatnih partnerstava. Tako bismo stvorili zdravije poslovno okruženje, veću efikasnost sistema i bolju kontrolu nad materijalima koji danas često ostaju van organizovanih tokova.

Treći je regulatorna stabilnost i dosledna primena propisa na sve učesnike u lancu, što omogućava predvidivo poslovno okruženje i podstiče investicije i razvoj tehnologija.

• Kako reciklaža doprinosi zelenoj tranziciji i otvaranju novih radnih mesta i tehnologija?

Reciklaža je jedan od najkonkretnijih instrumenata zelene tranzicije. Ona direktno smanjuje emisije ugljen-dioksida, štedi energiju i prirodne resurse, a istovremeno otvara nova radna mesta i podstiče tehnološki razvoj. Svaka investicija u reciklažu podrazumeva ulaganje u znanje, inovacije i lokalnu ekonomiju.

• Da li je cirkularna ekonomija realan cilj za Srbiju i koje sektore najviše može da transformiše?

Cirkularna ekonomija jeste realan i dostižan cilj, ali samo ako se posmatra kao proces. Najveći potencijal za transformaciju imaju ambalažna industrija, građevinarstvo, poljoprivreda, energetika i prerađivačka industrija. U ambalažnoj industriji, posebno u sektoru papira i kartona, postoji izražen, ali nedovoljno iskorišćen potencijal domaće reciklažne industrije. Srbija raspolaže kapacitetima da značajan deo otpada papira i kartona preradi u zemlji, ali se on i dalje u velikoj meri izvozi, umesto da bude iskorišćen u domaćim reciklažnim pogonima. Sličan potencijal postoji i u građevinarstvu. Procene pokazuju da do 80 odsto otpada može da se reciklira i ponovo koristi kao sekundarni materijal u novim projektima, što smanjuje troškove, pritisak na prirodne resurse i količinu otpada koji završava na deponijama.

• Kako ocenjujete saradnju sa državom, lokalnim samoupravama i privredom?

Saradnja postoji i razvija se, ali mora da bude sistematičnija i dugoročnija. Ključno je razumevanje da reciklaža nije interes jedne industrije, već zajednički interes društva. Lokalnim samoupravama potrebna je dodatna finansijska, tehnička i organizaciona podrška. Kada su ciljevi jasni, privreda je spremna da investira i preuzme odgovornost.

• Kako biste definisali ulogu Kappa Star Recyclinga u domaćem sistemu reciklaže, imajući u vidu obim poslovanja i uticaj na stabilnost celog sistema?

Mi nismo samo sakupljač ambalažnog otpada. Na terenu povezujemo industriju, komunalni sektor, lokalne zajednice i reciklere, te već više od 15 godina formiramo mrežu koja omogućava da se tokovi otpada odvijaju bez zastoja. Lideri smo u sakupljanju, transportu i obezbeđivanju dalje prerade papira, plastike i stakla i prikupljamo najveći broj različitih frakcija otpada, uključujući otpadna ulja.

Kroz naš sistem godišnje prođe oko 300.000 tona reciklažnog materijala, što nas svrstava među ključne aktere u Srbiji i regionu. Fokusirani smo na pouzdanost, investicije i dugoročna partnerstva, jer stabilan sistem znači sigurnost i za ljude koji u njemu rade.

• Kakva je vaša vizija Kappa Star Recyclinga, kao lidera u industriji, u narednoj deceniji?

Naša vizija je da ostanemo regionalni lider u održivom i tehnološki naprednom sistemu upravljanja ambalažnim otpadom. Nastavljamo da ulažemo u opremu, automatizaciju, bezbednost i razvoj kadrova, kao i u širenje na nove frakcije otpada. U oblasti papira planiramo uvođenje optičkog sortiranja, čime dodatno unapređujemo kvalitet i efikasnost reciklaže.

Vidimo sebe kao lidera na tržištu koji postavlja standarde u kvalitetu poslovanja i efikasnosti procesa, ali i koji Srbiju pozicionira kao relevantnog aktera u evropskom reciklažnom lancu.

• Koju poruku biste poslali donosiocima odluka: šta je danas prioritet za ovu industriju?

Industrija je spremna da investira i bude nosilac zelene tranzicije, ali bez jasne regulative i dosledne primene pravila i kontinuiteta nema održivog sistema. Reciklaža mora da bude prepoznata kao jedan od strateških prioriteta razvoja zemlje, uz podsticajno okruženje, javno-privatna partnerstva i doslednu kontrolu. Samo tako možemo da izgradimo stabilan i dugoročno održiv sistem reciklaže u Srbiji. ■