Radni uslovi u Evropi: Manje prekovremenog, ali žene i dalje u nepovoljnijem položaju
Rezultati vodećeg panevropskog istraživanja organizacije Eurofound pokazuju značajna poboljšanja u kvalitetu posla tokom poslednje decenije, ali istovremeno naglašavaju velike razlike između žena i muškaraca, kao i drastično različite uslove za radnike u pojedinim delovima Evrope.
Jedinstveno Istraživanje o radnim uslovima u Evropi 2024. zasniva se na razgovorima sa više od 36.000 radnika u 35 zemalja, a prikupljeni podaci merili su se kroz sedam indikatora kvaliteta posla. Upravo objavljeni Prvi nalazi ističu nekoliko ključnih pitanja:
Prekovremeni rad postaje sve ređi
Udeo radnika koji rade preko 48 sati nedeljno pao je sa 19% na 11% od 2005. godine. Ovaj trend je doprineo smanjenju rodnog jaza u kvalitetu radnog vremena, pa je Indeks kvaliteta radnog vremena (složeni pokazatelj Eurofound-a koji meri uticaj radnog vremena na dobrobit zaposlenog i ravnotežu posla i života) kod muškaraca 2024. godine konačno dostigao nivo žena.
Fizičko radno okruženje je poboljšano od 2010. godine
Muškarci od toga imaju bržu korist. Radnici izveštavaju i o većim mogućnostima za razvoj i primenu veština, pri čemu Indeks veština i diskrecije beleži najveći napredak među svim nefinansijskim domenima. Ipak, ispod ovih pozitivnih promena postoje duboke razlike. Dok se radno okruženje muškaraca poboljšava, žene se suočavaju sa drugačijom stvarnošću.
„Teatar produktivnosti“: Zašto je odlazak ranije sa posla OK, a kasni dolazak nije?
Indeks socijalnog okruženja
U pitanju je pokazatelj koji meri kvalitet socijalnih odnosa na radnom mestu – pogoršao se za žene od 2010. godine, dok se za muškarce poboljšao, uglavnom zbog veće izloženosti žena verbalnom zlostavljanju i drugim negativnim društvenim ponašanjima.
Indeks intenziteta rada
Ovaj indeks pokazuje poboljšanje za muškarce, ali pogoršanje za žene, koje su više zastupljene u sektorima poput zdravstva i obrazovanja, obeleženim čestim prekidima i visokim emocionalnim zahtevima.
Rad u Evropi postaje sedetarni
Problem povezan sa raznim zdravstvenim stanjima, uključujući gojaznost, povišen krvni pritisak i nezdrave nivoe holesterola. Čak 40% radnika u Evropi sedi tokom većeg dela svog radnog vremena, pri čemu su žene pogođenije (42%) od muškaraca (39%).
Istraživanje ukazuje i na raširene nejednakosti u sigurnosti posla i predvidivosti zarade. Uprkos opštem padu straha od gubitka posla, rodni jaz u karijernim izgledima i dalje iznosi šest procentnih poena u korist muškaraca. Osim toga, 15% radnika ne može da predvidi koliku će zaradu imati u naredna tri meseca. Ova neizvesnost posebno pogađa pojedine zemlje – više od četvrtine radnika u Rumuniji i Grčkoj ne zna koliko će zaraditi u naredna tri meseca, što je u oštrom kontrastu sa relativnom sigurnošću u zemljama poput Austrije i Nemačke.
Prvi nalazi Istraživanja o radnim uslovima u Evropi 2024. potvrđuju da se kvalitet posla u Evropi generalno poboljšava, ali da koristi nisu jednako raspodeljene. Analiza ukazuje da donosioci odluka moraju gledati dalje od opštih trendova i baviti se specifičnim ranjivostima i nejednakostima koje i dalje oblikuju radne živote mnogih ljudi.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash
