„Psychology Today“ objasnio jedan od najmasovnijih fenomena modernog doba
Sajt Psiholodži tudej (psychologytoday.com) želeo je da osvetli jedan od najmasovnijih fenomena modernog doba – ideal savršenog ženskog tela, kako i zašto se menjao kroz vreme. Pa, pročitajte, da li vam njihovo objašnjenje „pije vodu“.
U primitivnim društvima, deblje žene se smatraju plodnijima i seksualno privlačnijima dok u razvijenim zemljama, žene žele da budu što mršavije. Zašto je to tako?
Kulturalni deterministi vole da krive „standard mršavica“ da je sam po sebi nerealan u svetu u kojem je svako sklon debljanju usled smanjene fizičke aktivnosti i sve veće dostupnosti visokokalorične hrane. Ipak, to je kao da krivimo termometar za hladnu vodu.
Društvenjaci često pretpostavljaju da su promene u izgledu idealnog ženskog tela vođene mentalitetom „slepog tora“. Ipak, decenijama znamo da količina mršavosti ili oblina koje žena želi da poseduje je pod uticajem smene ekonomskih ciklusa, a posebno je važna proporcija žena koje dobijaju visoko obrazovanje i imaju dobre poslovne pozicije. Mršavije telo doprinosi izgledu profesionalne kompetencije.
Zašto se ideal ženskog tela menja?
Kada su žene zainteresovane za brak, one naglašavaju telesne osobine koje su privlačne muškarcima. Odatle i ideal ženskog tela čije su predstavnice bile Merlin Monro i Džejn Rasel, pedesetih godina prošlog veka kada su stope brakova i plodnosti bile neočekivano visoke.
Ovo sve je u kontrastu sa mršavijim idealom tela koji je bio popularan tokom dvadesetih godina. Tokom ovog perioda više žana je dobilo visoko obrazovanje i započelo sopstvenu karijeru. Žene su tada češće išle na dijete i vežbale kako bi sačuvale vitku liniju, a primećen je i porast poremećaja u ishrani.
Emitovanje jake seksualne privlačnosti podriva doživljaj profesionalne kompetencije. Ili je, u najmanju ruku, sve ovo bilo tačnije u prošlosti kada je poslovna sfera više pripadala muškom rodu. Iz tog razloga, u vremenima kada je veliki broj žena ušlo u poslovnu sferu i sferu viskog obrazovanja mršavije žene su bile privlačnije.
Ovo je posebno tačno ako pogledamo koliku su popularnost imali mršavi modeli poput Tvigi u ranim šezdesetim godinama. Potraga za ekstremnom mršavošću doprinosi stvaranju poremećaja u ishrani. Ovaj problem je možda preuveličan u modernom društvu gde je neverovatno lako dobiti na težinu zahvaljujući smanjivanju fizičke aktivnosti i povećanog unosa proizvoda koji obećavaju „vraćanje energije“ kao što su brza hrana, tako da prosečna težina ljudi raste iz jedne dekade u drugu.
Nesklad između telesnog ideala i težine koju posedujemo stvara osećaj nezadovoljstva i otvara prostor za ogromno tržište proizvoda za mršavljenje i plastične hirurgije.
Izvor: BIZLife, psychologytoday.com
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
