„Povratak u Srbiju bi bio korak unazad, u karijeri i životu uopšte“
Marko Kužnik je završio Medicinski fakultet u Beogradu sa prosečnom ocenom 8,26. Jedan je od mnogih koji su se u Srbiji školovali, nadali se da će u svojoj zemlji moći da rade ono što vole i najbolje znaju, ali su na kraju odustali od te životne ideje. Ima 39 godina, otac je jedne Hane i suprug jedne Katarine. Svoju karijeru je nastavio u Sloveniji, gde je pred polaganjem specijalističkog ispita, nakon čega će se zaposliti kao specijalista – akušer. Za BIZLife govori o svojoj karijeri i životnim odlukama.
-Fakultet sam završio 2007. godine, prosečnom ocenom 8,26. Nakon toga sam odradio obavezni staž 6 meseci, bez ikakve nadoknade, čak ni prevoz, ni hrana nisu bili plaćeni, sve o svom trošku. Tome je sledio državni ispit i dobijanje licence, takođe o svom trošku. 2008. godine sam počeo da radim na hirurgiji i tada sam dobio prvu platu kao lekar. Posle tri meseca sam se prebacio i zaposlio u KC na ginekologiji i akušerstvu. Da bi se dobila specijalizacija, potrebno je da budeš zaposlen za stalno, tako da smo moje kolege i ja dobijali ugovore na šest meseci ili godinu dana, nakon čega bi sledio prekid, da ne bi morali da nam daju ugovor za stalno.
Zašto si rešio da odeš, koliko je ta odluka bila teška?
Iako sam želeo da ostanem u svom rodnom Beogradu, i da tamo živim i radim, posle četiri godine praznih obećanja sam odlučio da odustanem. Umorio sam se od gledanja kako se dobija posao (nepotizam, politička stranka ili kupovina radnog mesta (cena 30.000 do 40.000 EUR u zavisnosti od poznanstva)), umorio sam se od gledanja kako propada zdravstvo, kako propada ceo sistem u Srbiji. Shvatio sam da nema više perspektive osnivati porodicu u Srbiji, jer preživljavanje „od prvog do prvog“, svakog meseca,nije način kako sam ja zamislio svoj život. Shvatio sam da želim da živim jedan normalan život i raditi na savremeni način i po savremenim metodama lečiti pacijente, a samim tim i imati čistu savest da si svakom pacijentu pružio najbolje moguće lečenje po standardima savremene medicine.
Da li je u Sloveniji bilo prepreka i problema?
U Sloveniji je bilo potrebno nostrifikovati diplomu i položiti jezik, nakon toga je isti proces kao i za lekare koji su u Sloveniji završili fakultet. Dakle, staž u trajanju od šest meseci, koji je, naravno, plaćen, polaganje stručnog ispita i konkurs za specijalizaciju. Nakon dobijanja specijalizacije se potpisuje ugovor u trajanju specijalizacije.
Dokle si stigao u svojim planovima i kako uopšte izgleda život i rad u Sloveniji?
Upravo sam pred polaganjem specijalističkog ispita, nakon čega ću se zaposliti kao specijalista. Sistem je mnogo bolje uređen nego u Srbiji, ali ni ovde ne cvetaju ruže. Oseća se nedostatak lekara i svi rade na maksimumu svojih kapaciteta.
Gde je u svemu tome tvoja porodica?
Supruga je sa kćerkom u Beogradu, završava Medicinski fakultet. Ovde nije mogla da nastavi studije, jer ne priznaju naš fakultet. Nakon završenog fakulteta će se vratiti nazad u Sloveniju.
Šta dalje, pada li ti na pamet da se vratiš?
Samo ako bude bolje nego ovde, inače mislim da bi to bio korak unazad u karijeri i životu uopšte.
Izvor: BIZLife
Foto: lična arhiva, FB
