Tramp je rekao i da neće sklopiti dogovor s Kinom ako se ne reši trgovinski deficit koji SAD ima s tom zemljom.

“Ako ne rešimo taj problem, neću sklopiti dogovor”, rekao je Tramp. Dodao je da je razgovarao s evropskim i azijskim čelnicima o carinama koje je uvela njegova administracija, dodajući da “umiru od želje da se dogovore. Dolaze za sto. Žele razgovarati, ali nema razgovora osim ako nam ne plate mnogo novca na godišnjoj bazi”, izjavio je Tramp.

Američki carinici počeli su u subotu naplaćivati ​​Trampove jednostrane carine od 10 odsto na sav uvoz iz više od 180 država. Više “recipročne” carinske stope, koje se kreću u rasponu do 11 do 50 odsto za pojedinačne zemlje trebalo bi da stupe na snagu u sredu, piše Poslovni dnevnik.

Tramp uveo carinu i nenaseljenom ostrvu, vojnoj bazi SAD i napuštenom naselju kitolovaca

Još jedan brutalni dan na berzama

U međuvremenu, terminski indeksi na Wall Streetu u minusu su oko četiri odsto, što upućuje da će se u ponedjeljak nastaviti ‘pokolj’ na tržištima, koji je pogodio globalne berze u četvrtak i petak. Azijske berze na početku trgovanja u ponedeljak ponovo su oštro pale, pri čemu je indeks najveće azijske berze, Tokijske, potonuo osam odsto.

U nedelju uveče popustila je i cena bitkoina, koja je prošle nedelje još nekako odolevala široko rasprostranjenoj korekciji cena finansijske imovine, spustivši se za 4 odsto, ispod 79.000 dolara.

Sumorniji izgledi za globalni privredni rast usled trgovinskog rata korigovali su dodatno i cene nafte u nedelju, povrh njihovog oštrog pada prošle nedelje. Kako raste zabrinutost da bi carine mogle dovesti do viših cena za kompanije, smatra se da bi to moglo usporiti privredne aktivnosti i naštetiti potražnji za naftom.

Terminske cene nafte na američkom tržištu u nedelju uveče pale su za više od tri odsto, na 59,74 dolara za barel, nakon što su prošle nedelje potonule za 6 posto, na najniži nivood aprila 2021. Cena barela Brenta na londonskoj berzi pala je za 2,12 dolara, na 63,46 dolara.

Pala je čak i cena zlata, koje se smatra sigurnim utočištem za kapital u nesigurnim vremenima. Unca zlata pojeftinila je za 0,6 odsto, na 3.018 dolara. Taj pad navodi trgovce zlatom na pitanje uzimaju li možda ulagači dobit tamo gde mogu, kako bi pokrili svoje gubitke na drugim vrstama finansijske imovine, a što bi se onda moglo pretvoriti u rasprodaju koja se sama hrani.

“Veličina i razorni učinak američke trgovinske politike, ako se održi, bili bi dovoljni da još uvek zdravu američku i globalnu ekspanziju gurnu u recesiju“, rekao je Bruce Kasman iz JPMorgana, procenjujući rizik od recesije na visokih 60 odsto.

Dolar više nije sigurno utočište za kapital?

Investitori su u ponedeljak nastavili prodavati i dolar, a kupovati tradicionalno bezbedne valute u neizvesnim vremenima – jen i švajcarski franak. Uobičajeno se i američki dolar smatra sigurnim utočištem, ali čini se da mu taj status slabi kako se pojačavaju nesigurnosti oko carina i zabrinutost zbog njihovog uticaja na privredni rast SAD-a.

Dolarov indeks, koji pokazuje stanje američke valute prema šest ostalih najvažnijih svetskih valuta, u ponedeljak je pao za više od 0,4 posto, na 102,48 bodova, nakon prošlotjednog pada za jedan posto.

Pritom je tečaj dolara potonuo 1,3 posto prema jenu na početku deviznog trgovanja u ponedjeljak, na 144,95 jena, pa se tako kreće oko najniže razine prema jenu u zadnjih šest mjeseci, nakon što je prošli tjedan pao gotovo 2 posto prema japanskoj valuti.

Švajcarac je poskupio za više od jedan odsto jutros, nakon prošlonedeljnog skoka za 2,3 odsto, pa dolar stoji 0,85095 franaka.

“Budući da je SAD u epicentru trgovinskog rata, američki dolar pati od odleva kapitala, pri čemu ulagači nastoje da se diverzifikuju od američke imovine”, rekao je Rodrigo Catril, viši devizni strateg u National Australia Bank.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.