Pogledajte kako je izgledala prva trka Formule 1 održana pre 75 godina
Pre 75 godina, u maju 1950. godine, tačno u 15.00 po lokalnom vremenu, bolidi Formule 1 su prvi put pojurili sa linije starta u okviru, tada, novog prvenstva koje je imalo samo sedam trka.
Juče, na dan kada je pre 75 godina startovala prva trka Formule 1, ova organizacija objavila je restauriran snimak u boji prve Velike nagrade, održane 1950. godine na stazi „Silverston“ u Ujedinjenom Kraljevstvu. Italijanski as Đuzepe Farina je, vozeći za Alfa Romeo, ostvario istorijsku pobedu i kasnije postao prvi svetski šampion Formule 1.
Kako bi obeležila ovu godišnjicu, Formula 1 je oživela originalne crno-bele snimke. Uz pomoć veštačke inteligencije i bogate arhivske građe, tim stručnjaka je dočarao kako je to nekada izgledalo. Plavo nebo iznad Silverstona, detalji na tadašnjim trkačkim bolidima, uzbuđeni gledaoci i legendarni vozači oživeli su pred očima današnjih fanova najbržeg cirkusa na svetu.
„Ova restauracija nije samo tehnološki poduhvat, ona je kulturna istorija. Kroz boju i pokret vraćamo se u trenutak kada je rođena moderna era automobilističkog sporta“, istakli su iz tima Formule.
Formula 1 je organizovala i 24-satni prenos na Jutjubu, u kojem se prikazuju legendarne trke iz svih decenija, od pedesetih godina do današnjeg dana.
Uz to, gledaoci su mogli da prate i ekskluzivne intervjue sa aktualnim vozačima, timskim šefovima i legendama sporta. Predsednik i izvršni direktor Formule 1, Stefano Domenikali, u svom govoru naglasio je značaj ove godišnjice.
„Pre 75 godina, naš sport je rođen iz strasti, hrabrosti i inovacije. Danas, gledajući restauriran snimak, odajemo počast svim vozačima, inženjerima, timovima i navijačima koji su oblikovali ovu neverovatnu priču. Ovo je dan ponosa, ali i obećanje da ćemo i dalje prevazilaziti granice“, rekao je Domenikali.
Pod sloganom Avanti Tutta, što znači napred punom snagom, Formula 1 ne slavi samo bogatu prošlost, već gleda ka budućnosti i novim inovacijama.
Kako je Formula 1 postala omiljeni auto-moto sport?
Organizacija Formule 1 nastala je 1946. godine – „Formula“ u njenom imenu znači skup pravila za trke, a „1″ je kategorija za najsnažniji tip automobila. Sve trke Formule 1 održavale su se su Evropi sve do 1953. godine, kad je Argentina bila domaćin Velike nagrade. Godine 1958, održana je prva Velika nagrada u Africi – u Maroku.
Godine 1976, Formula 1 se proširila na Aziju, sa Velikom nagradom održanom u Japanu. Prva u Okeaniji održana je 1985. godine, u Australiji. Od početka Formule 1, trke za Veliku nagradu održavale su se na ukupno 75 staza na šest kontinenata širom sveta.
Otkako je održana prva Velika nagrada Formule 1 na stazi u Silverstonu u Velikoj Britaniji 1950. godine, stekla je vodeću poziciju kao najbrži tip auto-moto trke. Rekordna postignuta brzina za kola Formule 1 je 378 kilometara na čas. Najbrži rival Formule 1 po brzini je američka serija trka Indikar. Najveća brzina u Indikaru samo je neznatno veća – 380 kilometara na čas. Međutim, automobili Formule 1 su brži u krivinama od Indikara, što ih čini bržim u ukupnom krugu. Pedesetih su vozila Formule 1 dostizala maksimalne brzine od oko 289 kilometara na čas.
Domenikali ostaje na čelu „najbržeg cirkusa na svetu“ do 2029.
Formula 1 i prihodi vredni više milijadri
Vlasnici američke serije trka NASKAR (najbližeg komercijalnog rivala Formule 1) tvrde da narednih godina žele da donesu 1,8 milijardi dolara u prihodima. Za razliku od NASKAR-a i Indikara, koji su uglavnom privlačni isključivo američkoj publici, Formula 1 ima obožavaoce širom sveta. Godine 2021, prijavila je svetsko televizijsko gledalište od 1,55 milijarde ljudi. NASKAR je 2022. godine imao publiku od 114 miliona ljudi.
Formula 1 takođe privlači stotine hiljada gledalaca njihovih trka za Veliku nagradu uživo. Dejtona 500, najpopularniji događaj NASKAR-a, privlači mase između 150.000 i 175.000 ljudi, ali je britanska Velika nagrada 2023. godine donela više od 480.000 gledalaca tokom vikenda održavanja trka.
Dva vozača koja su osvojila najviše trka za Veliku nagradu su Nemac Mihael Šumaher i Britanac Luis Hamilton – Šumaher je osvojio sedam titula između 1994. i 2004. godine, a Hamilton je osvojio sedam titula između 2008. i 2020. godine.
Istorija Formule 1 je takođe obeležena tragedijama. Trideset i tri vozača poginulo je u trkama za Veliku nagradu i krugovima za kvalifikacije. Svet auto-moto trka je 1994. godine bio šokiran smrću Brazilca Ajrtona Sene, koji je osvojio svetski šampionat tri puta. On je stradao u nesreći tokom trke za Veliku nagradu u Sao Paolu, dok je vodio u trci.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Printscreen:MotorSport/Youtube
