Po odnosu primanja i kupovne moći bogatih porodica Srbija poslednja u Evropi

U Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 evra prag za ulazak tročlane porodice među deset odsto najbogatijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći, a u kombinaciji tih faktora Srbija je najsiromašnija zemlja u Evropi, piše danas nemački dnevnik Merkur.

Luksemburg na prvom mestu

Analizom podataka evropske statističke agencije Eurostat i OECD i uz pomoć automatskog računovodstvenog programa buchhaltungsbutler.de, dnevnik je ustanovio da je prag za ulazak u deset odsto najbogatijih tročlanih porodica sa 175.000 evra najviši u Luksemburgu i u Norveškoj (117.319).

Slede Danska (105.363 evra), Austrija, Irska, Holandija i Nemačka, gde najbogatijih deset odsto godišnje zaradi najmanje 71.000 evra neto. Na samom začelju je sa najnižim pragom Turska (19.000 evra), a ispred nje su Srbija (20.518 evra) i Rumunija (25.117 evra).

Međutim, pošto su cene u Turskoj veoma niske, piše Merkur, primanja od 19.000 evra u Turskoj imaju veću kupovnu moć koja bi na evropskom nivou odgovarala primanjima od 46.000 evra.

Turska sa tom korekcijom izbija ispred Srbije gde tročlana porodica sa primanjima od 20.518 evra ima u evropskim razmerama kupovnu moć od 30.000 evra, i po tom odnosu bogatstva i kupovne moći je Srbija poslednja u Evropi.

Bogatstvo se ne meri samo primanjima

Na začelju tabele, i rumunska bogata tročlana porodica s obzirom na niže troškove života može sebi više da priušti od odgovarajućih porodica u Slovačkoj i Mađarskoj, zemljama u kojima je prag za ulazak među najbogatije porodice viši nego u Rumuniji.

I na vrhu tabele faktor cena i kupovne moći menja sliku koliko relativno visoka primanja u nekoj zemlji zaista odražavaju bogatstvo. Luksemburg ostaje na prvom mestu, ali visoke cene čine da iznos od 175.000 evra realno ima znatno manju kupovnu moć.

Istovremeno, Nemačka sa pragom od 71.000 evra zauzima sedmo mesto, ali nemačke tročlane porodice sa 71.000 evra mogu sebi u evropskom poređenju da priušte robu vrednu 85.000 evra, i ona po tome na tabeli prestiže Dansku (73.000 evra) i Holandiju (82.000 evra).

„Bogatstvo se ne meri samo po primanjima, nego po tome koliko je njegovo prosečno trajanje, i kakav životni standard omogućava“, rekla je Maksin Šnajder direktorka zadužena za program Buhaltungsbatler u Buzzfeed News Germany.

Šnajder je ocenila da Evropa, ako ekonomske razlike ostanu tako velike, na duži rok ne može da razvije jedinstveno poimanje blagostanja.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik