Pharmanova idealno balansira između inovacija, regulative i bezbednosti pacijenata

Savremeno vođenje farmaceutskih kompanija zahteva spoj stručnog znanja iz oblasti farmacije i farmakologije i razumevanja ekonomskih i menadžerskih principa. Sve više se prepoznaje značaj formalnog obrazovanja u menadžmentu, uz neophodnost praćenja savremenih terapijskih trendova i osiguravanja bezbednosti pacijenata.

Zdravstvene regulative, posebno one koje se odnose na plasman lekova, postaju sve strože, čime raste potreba za kompetentnim kadrovima koji razumeju kompleksnost ovog posla. O ovim i drugim interesantnim temama – za BIZLife govori dr spec. Vladimir Stojanović, klinički farmakolog, Direktor za medije i odnose sa javnošću kompanije Pharmanova.

• Koliko je, prema vašem mišljenju, formalno obrazovanje u oblasti farmacije važno za menadžersku poziciju u farmaceutskom biznisu, posebno kada je reč o kombinaciji farmakologije i ekonomije?

Biću iskren i reči ću da su podjednako bitni znanje i obrazovanje i iz farmakologije i iz ekonomije. Poseban deo kliničke farmakologije čini farmakoekonomija, koja se bavi proučavanjem prodaje lekova i zarade, ali smatram da taj, jedan segment nije dovoljan. Menadžer u farmakobiznisu mora da zna i pruži više.

• Na koji način poznavanje savremenih terapijskih trendova i inovacija doprinosi boljem upravljanju u farmaceutskom sektoru?

U svakom biznisu je potrebno poznavati suštinu. U zdravstvu je to još od većeg značaja, jer smo sve više svesni da je zdravlje najveće bogatstvo. To znanje je neophodno iz mnogo razloga; ja često naglašavam da mi ne prodajemo proizvod, mi prodajemo proizvod sa indikacijom. Vrhunski prodavac može prodati čokoladu i onom ko ne voli čokolade, ali ne možemo nekom propisati lek ukoliko ta osoba nema zdravstveni problem te vrste.

Poznavanje postojećih i novih molekula u savremenoj terapiji, kao i njihovih direktnih i indirektnih paralela, neophodan je osnov za upravljanje u farmakobiznisu. Zakon, takođe, jasno kaže da promocijom i prodajom lekova može da se bavi farmaceut, doktor medicine, stomatologije ili veterine.

• Kako se balansira između praćenja novih trendova i inovacija, s jedne strane, i osiguravanja bezbednosti pacijenata, s druge strane?

Moral i zakon. Zato je vrlo bitno da osoba koja se time bavi bude svesna da ispred nje ne stoje samo cifre, brojke i zarada, nego i pacijent, čovek, koji mora da bude imperativ. Praćenje i uvođenje novih terapijskih grupa lekova izuzetno je težak i odgovoran zadatak. Mora se praviti vrlo precizna procena benefita i koristi u odnosu na potencijalne rizike. Ali se mora biti i hrabar i inovativan. Da nije tako, ne bismo danas imali mnogo veći broj izlečivih bolesti i bolesti sa mnogo dužim životnim vekom. Kliničke studije su veoma skupi projekti, koji vrlo dugo traju. Često iz nedovoljnog znanja o svim fazama i principima studija proizilazi nepoverenje, kojim se dosta manipuliše. Ne smemo potpasti pod to. Beli mantil lekara i farmaceuta isključivo je u korist čoveka.

U plasmanu i promociji lekova umnogome pomažu zakonske regulative, koje su uvek u korist zaštite krajnjeg korisnika, koji ne sme biti obmanut, niti nedovoljno informisan. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) prati regulativu Evropske unije i, na osnovu iskustva u radu sa njima, smatram da su uvek bar jedan posto više na strani zaštite pacijenta, kako i treba da bude.

• Kako vi vidite značaj formalnog obrazovanja u menadžmentu u svetlu EU regulativa koje traže da zdravstvenim ustanovama upravljaju osobe sa menadžerskim znanjima, ne samo sa medicinskim ili farmaceutskim?

Evropska unija se zalaže za to da zdravstvenim ustanovama treba da upravlja osoba koja, pored medicinskog obrazovanja, mora da ima i formalno obrazovanje iz menadžmenta. Male, a tek srednje i velike zdravstvene ustanove – imaju promet velike količine novca, stoga je neophodno da jedan vrhunski lekar (hirurg, internista i sl.) ima i stručno znanje upravljanja ljudima i finansijama. Pored velikog znanja, obrazovanja i iskustva u medicini ili farmaciji, potrebno je i formalno obrazovanje ukoliko se opredelio da upravlja, a ne samo da leči.

• Da li smatrate da dolazimo u eru u kojoj se vraća vrednost intelektualnog kapitala i formalnog obrazovanja, naročito u farmaceutskom biznisu?

Intelektualni kapital mora da dobije mesto koje mu pripada. Prilično se krenulo stranputicom i to nas košta, hteli mi to da priznamo ili ne hteli. Moramo znanju da vratimo moć, jer tu i pripada. I planeta nas opominje da nešto ne radimo kako treba. Bojim se da još malo vremena imamo i da će vrlo brzo biti kasno.

• Koje su ključne veštine koje jedan menadžer u farmaceutskoj industriji mora da poseduje pored stručnog znanja iz farmacije?

Pored baznog znanja iz medicine i osnovnog poznavanja dijagnostike i terapeutike, menadžer mora da poznaje osnove HR-a, tj. upravljanja ljudskim resursima, a odmah zatim i upravljanja finansijama. Od nabavke, tendera, valuta, profitabilnosti itd. Mislim da privatni sektor za to ima malo više sluha, te su vrlo često na čelu njihovih ustanova upravo takvi menadžeri.

Moram izdvojiti da je to prepoznao i Fakultet organizacionih nauka, koji ima specijalistički smer iz oblasti menadžmenta u zdravstvu, dok je Medicinski fakultet u Kragujevcu već nekoliko generacija iznedrio na doktorskim studijama na smeru Menadžment u zdravstvu.

• Ističete da na farmaceutski biznis gledate kao na maraton, a ne sprint. Imajući to u vidu, šta je potrebno da bi se dugoročno održala „kondicija” za uspeh u ovoj industriji?

Ne smemo dozvoliti trendove brzih rezultata i promenjivih ljudi. Moramo ići na duže staze. Ta trka se mnogo teže trči. Za nju je potrebna kondicija, a kondicija se stiče znanjem, usavršavanjem, unapređenjem, radom na sebi, na timovima, na zaposlenima. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Bogdan Kosanović