Pet neverovatnih stvari koje niste znali o dr Lazi Lazareviću
Usamljen i bolešljiv, posvećeni lekar koji je najsiromašnije pacijente ne samo lečio besplatno, već i davao novac za apoteku, Lazar Lazarević, svima znan kao Laza, je sa samo devet pripovedaka zauzeo veoma važno mesto u srpskoj književnosti, kao začetnik psihološke pripovetke.
Laza Lazarević rođen je u Šapcu i bio je jedan od najobrazovanijih i najkultivisanijih ljudi svog doba. Dosta je tpoga o Lazi svima poznato, ali ono što se manje spominje, a što nije manje značajno, tiče se Lazinog porekla i naučnih istraživanja koja su unapredila srpsku medicinu i istakla ga kao pionira moderne medicine kod nas.
Tako da je prvu ljubav spoznao tek u Berlinu, kada je nakon mnogo peripetija uspeo da upiše medicinu u ovom nemačkom gradu. Prava nikada nije voleo, studirao ih je tek tako, da bi ih završio. Oduvek je želeo da postane “gospodin doktor”.
U Berlinu je vodio skroman studentski život, jedina pokretačka snaga bila su mu sećanja na majku i sestre. Tih godina, u dalekoj Nemačkoj, rodila se ljubav. Bio je oktobar 1873. godine kada je u kući u kojoj je stanovao upoznao Anu. Sav u ljubavnom zanosu, pisao je:
„Pratim je na klaviru, kad peva; dodajem joj igle, kad ispadnu; ogrćem joj kabanicu, kad pođe u šetnju“.
Otkrio išijalgiju
Epitet naučnik zavredeo je otkrićem da se problem sa išijasom javlja usled istezanja nerva išijadikusa, a ne pritiskom mišića na živac kako se do tada mislilo. U nekim udžbenicima medicine spominje se „Lazarevićev znak“, metoda koju je Laza smislio za dijagnostikovanje išijalgije, od koje je i sam bolovao. Svetska medicina je nepravedno dijagnostiku nazvala „Lasegov znak“, po francuskom lekaru Čarlsu Lasegu, zbog svedočenja njegovih učenika da je, navodno, on prvi naslutio to otkriće.
Osnovao prvu gerijatriju, laboratoriju…
Ratovima opustošena Srbija je u vreme kada je živeo i radio Laza Lazarević imala tek 120 lekara i 46 lekarskih pomoćnika i nijednu jedinu laboratoriju niti najneophodnije lekove i medicinska instrumente. Baviti se naukom u takvoj sredini bilo je ravno podvigu, priznaju mu današnji lekari. Upravo njegovom zaslugom osnovana je prva laboratorija u Srbiji u okviru Opšte državne bolnice. Osim toga, bio je utemeljivač neurologije, psihijatrije i gerijatrije u Srbiji. Lazarević je prvi gerijatar moderne medicine, jer je u privatnoj kući preko puta državne bolnice o svom trošku 1881. godine otvorio i vodio Odeljenje za stare sa 13 kreveta. To odeljenje se smatra prvom gerijatrijskom bolnicom ne samo u Srbiji, nego u čitavoj Evropi. Gerijatrija je zvanično tek 1909. godine odvojena kao zasebna grana medicine od strane američkog lekara Ignaca Našera.
Lični lekar kralja Milana
Početkom 1888. izabran je za člana Srpske akademije nauka za zasluge na književnom polju. Februara 1889. postaje lični lekar kralja Milana i biva unapređen u čin sanitetskog potpukovnika, gde biva imenovan za ličnog lekara kralja Milana Obrenovića. To mu je bila poslednja dužnost na kojoj je radio do smrti.
„Srpski Turgenjev“
Lazarević je objavio osam pripovedaka, a devetu najobimniju „Švabica“ nije želeo da štampa za života, jer je oplemenjena osećanjima koja je gajio prema Ani Gutjar iz Berlina. Objavio je samo jednu knjigu pripovedaka za života, a nekoliko priča je ostalo nedovršeno. Njegov kum dr Vladan Đorđević ga je nazivao „srpski Turgenjev“. Pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje prvobitno je imala naslov „Zvona sa crkve u N.” i objavljena je u časopisu „Srpska zora” 1879. godine.
„Sirotinjska majka“
Lazino ime se nenametljivo i zasluženo upisalo u urbane legende Beograda prve polovine XX veka, od strane onih koje je „zadužio“ da ga spominju dok su živi. Naime, bio je poznat kao „sirotinjska majka“, jer je pomagao i lečio đake, sirote i nemoćne za džabe. Čak je imao kola i konje, kojima je brže stizao do bolesnih ili do Narodnog pozorišta, gde je pored umetničkog savetnika obavljao i dužnost lekara.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: BIZLife
