Pešačka tura „Ga­vri­lo Prin­cip”: Šetnja stopama pripadnika „Mlade Bosne“ kroz Beograd

No­va pe­šač­ka tu­ra „Ga­vri­lo Prin­cip” po­če­la je ju­če u or­ga­ni­za­ci­ji Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Be­o­gra­da i tra­je sat i po vre­me­na, a star­tu­je kod spo­me­ni­ka voj­vo­di Vu­ku i za­vr­ša­va se kod spo­me­ni­ka Ga­vri­lu Prin­ci­pu. Pla­ni­ra­no je se­dam lo­ka­ci­ja ko­je su po­ve­za­ne sa ži­vo­tom ovog re­vo­lu­ci­o­na­ra. Tu­ra će tra­ja­ti ce­lo le­to, a do 28. ju­na, kad se obe­le­ža­va 110 go­di­na od po­čet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta, odr­ža­va­će se sva­ki dan.

Po­se­ti­o­ci će u to­ku tu­re po­se­ti­ti i me­sta u ko­ji­ma su se čla­no­vi „Mla­de Bo­sne” oku­plja­li, do­go­va­ra­li i spre­ma­li aten­tat, pri­mi­li oruž­je od „Cr­ne ru­ke”, kao i uli­cu u ko­joj su ži­ve­li.

Po­red aten­ta­ta, uče­sni­ci će na­u­či­ti ne­što i o, pre­ma re­či­ma Dra­ga­na Mi­len­ko­vi­ća, tu­ri­stič­kog vo­di­ča i auto­ra knji­ge „Pu­canj u Austro­u­gar­sku mo­nar­hi­ju”, sa­moj lič­no­sti Ga­vri­la Prin­ci­pa, piše Politika.

Beograd, (Unsplash)

„O nje­mu će bi­ti mno­go in­for­ma­ci­ja, že­lim da po­ka­žem nje­gov por­tret, on je bio je­dan ve­seo mlad čo­vek, sklon ša­la­ma. Glu­mio je, re­ci­to­vao, znao je na­pa­met „Gor­ski vi­je­nac”, po­e­zi­ju mno­gih fran­cu­skih, ne­mač­kih, ali i na­ših auto­ra. Bio je uvek u osku­di­ci, što se pro­ti­vi pri­ča­ma da je do­bi­jao no­vac i bio pod ne­či­jom kon­tro­lom. On je ne­pre­kid­no bio gla­dan. Pod­no­sio je to sto­ič­ki i bio je naj­o­dluč­ni­ji od svih aten­ta­to­ra. Su­đe­nje je mno­go zna­čaj­ni­je od aten­ta­ta, o to­me se pri­ča i na tu­ri, jer je on bio naj­ak­tiv­ni­ji i naj­a­gre­siv­ni­ji i go­vo­rio je Austri­jan­ci­ma ono što ni­ko ni­je, a to je da će pro­pa­sti za ne­ko­li­ko me­se­ci, i to se i ostva­ri­lo“, ka­zao je Mi­len­ko­vić.

Be­o­grad sva­ke ne­de­lje ima, pre­ma re­či­ma Alek­san­dre Mi­ka­te Kr­sma­no­vić iz Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Be­o­gra­da, de­set pe­šač­kih tu­ra.

„Ovo je naj­no­vi­ja tu­ra i je­di­na je u ju­tar­njim sa­ti­ma, a naj­po­zna­ti­ja je na­rav­no „Be­o­grad is­pod Be­o­gra­da” Zo­ra­na Ni­ko­li­ća. On sad ima tu­ru i „Bo­em­ski Be­o­grad”. Kod nas su iz­u­zet­no po­pu­lar­ne i lju­bav­ne tu­re, od­no­sno o lju­bav­nim ži­vo­ti­ma pi­sa­ca, po­put An­dri­ća i Nu­ši­ća. Ta­ko­đe, gra­đa­ni vo­le pri­če o za­du­žbi­na­ri­ma, ali i ta­ko­zva­ne kri­mi tu­re, o naj­za­ni­mlji­vi­jim i kon­tro­verz­nim ubi­stvi­ma, kao i o noć­nom pro­vo­du u Be­o­gra­du, o že­na­ma ko­je su pro­me­ni­le Be­o­grad i Sr­bi­ju, a po­se­će­ne su i bes­plat­ne tu­re za stran­ce. Ad hok tu­re su ta­ko­đe bes­plat­ne i na nji­ma se pri­ča o mo­di, ulič­noj umet­no­sti, gra­fi­ti­ma, al­ter­na­tiv­nom Be­o­gra­du#, ka­za­la je ona.

Tu­ra po­či­nje u 10.30 ča­so­va i ce­na je 1.200 di­na­ra.

Izvor: BIZLife/Politika

Foto: Wikimedia/Unspalsh