Paradoks buke: Zašto tržište nagrađuje samouverene laike, a zaboravlja tihe stručnjake?

Sedim pre neki dan na kafi sa prijateljem koji je jedan od najboljih softverskih arhitekata koje poznajem. Čovek je hodajuća enciklopedija, rešava probleme koje drugi ne umeju ni da definišu, ali na priči o tržištu rada osećam njegovu frustraciju. Pokazuje mi na svom telefonu profil nekog „tech guru“ influensera koji na LinkedIn-u prosipa floskule koje su u najboljem slučaju površne, a u najgorem potpuno netačne. „Ovaj čovek naplaćuje svoje konsultacije tri puta više nego ja, a ne zna osnovnu logiku sistema o kome priča!“ I naravno tu nastaje inspiracija za ovaj tekst, jer ovo nije izolovan slučaj. Ovo je dijagnoza modernog tržišta rada. Živimo u svetu gde vidljivost često pobeđuje kompetenciju, a samouverenost se prodaje po višoj ceni od realnog znanja. Kao lideri i profesionalci, moramo da se zapitamo: kako smo stigli do tačke gde oni koji znaju ćute i rade, a oni koji misle da znaju vladaju mrežama i dele savete?

Bojan Stanić

Piše: Nikola Milosavljević, Senior HR Consultant/Managing Partner @ HR Fabrika

Kako su nas prevarili crna rolka i dubok glas?

Istorija modernog poslovanja prepuna je primera gde je harizma bez sadržaja napravila pustoš, dok je stručnost sedela u drugom redu. Najbrutalniji primer ovog fenomena je Elizabeth Holmes i njena kompanija Theranos. Ona je uspela da ubedi najpametnije investitore sveta, od bivših državnih sekretara do milijardera, da je izumela tehnologiju koja će promeniti svet medicine. Holmesova nije imala završen fakultet, niti funkcionalan prototip, ali je imala crnu rolku, dubok izvežban glas i nepokolebljivu samouverenost.

Dok su pravi naučnici u laboratorijama Theranosa pokušavali da ukažu na zakone fizike koji onemogućavaju njen izum, ona je već bila na naslovnici Forbes-a. Tržište je poverovalo u njenu priču jer je bila glasna, estetski privlačna i samouverena. Epilog? Prevara od devet milijardi dolara. To je ekstremna cena koju plaćamo kada pomešamo harizmu sa kompetencijom.

Odgovor je verovatno u biologiji

Da bismo razumeli zašto manje pametni, a glasniji ljudi dominiraju, moramo se vratiti na biologiju. Ljudski mozak je programiran da štedi energiju. Analiza nečije stručnosti zahteva vreme, kognitivni napor i predznanje. S druge strane, prepoznavanje samouverenosti je instinktivno. Kada neko nastupa sa apsolutnom sigurnošću, naš mozak to detektuje kao signal liderstva. Mi podsvesno mislimo: „Ako je toliko siguran u ono što priča, mora da je u pravu.“

Studija sa Univerziteta na Floridi pokazala je frapantne rezultate: ljudi koji su kao tinejdžeri i u ranim dvadesetim godinama imali visoko mišljenje o sebi, u srednjim godinama su zarađivali značajno više od svojih kompetentnijih, ali skromnijih vršnjaka. Razlika u platama nije bila zasnovana na rezultatima, već na sposobnosti da se ti rezultati „prodaju“ kroz nastup.

Dunning-Krugerov efekat na steroidima društvenih mreža

U psihologiji je odavno poznat Dunning-Krugerov efekat: fenomen u kojem ljudi sa niskim nivoom kompetencije precenjuju svoje sposobnosti, dok oni sa visokim nivoom znanja često sumnjaju u sebe. Problem je što su društvene mreže postale savršen inkubator za ovaj efekat, a u brzom načinu života, ljudi danas žele i brza rešenja.

Pametni ljudi su, po prirodi, oprezni. Oni znaju koliko toga ne znaju. Svaka njihova rečenica počinje ograđivanjem i rizikom da se nešto desi. Za algoritme i širu publiku, ovo zvuči kao nesigurnost.

S druge strane, manje kompetentni pojedinci nastupaju sa apsolutnom izvesnošću. Oni nude „5 koraka do miliona“ ili „Kurs da postanete HR menadžer za 5 dana“. Tržište, umorno od kompleksnosti, vapi za jednostavnošću. Samouverenost deluje kao harizma, a harizma je najkraći put do novčanika kupca. Iz liderske perspektive, ovo je opasna zamka: ako nagrađujete samo one koji su glasni, vrlo brzo ćete ostati sa timom koji samo „priča priču“, dok realni problemi ostaju nerešeni. Neki drugi put o tome, kako znam ovo.

Tržišna perspektiva: Prodaja sigurnosti, a ne znanja

Kada posmatramo tržište, moramo biti surovo iskreni: kupci ne kupuju vašu diplomu, niti sate koje ste proveli nad knjigom ili na konkretnom projektu. Ne gledaju vaš radni staž i vreme koje ste odvojili da neki projekat uspe. Oni kupuju osećaj sigurnosti.

Ljudi ne žele da analiziraju kompleksne grafike. Ne žele da idu na obuku koja traje godinu dana, dok im neko drugi da isto to ostvare za samo 5 dana. Popularnost na mrežama je socijalni dokaz, jer ako vas prati 50.000 ljudi, prosečan kupac automatski pretpostavlja da ste stručni. To je „porez na nepoznatost“ koji stručnjaci koji ćute plaćaju svakog meseca. I dok stručnjak polira samu suštinu proizvoda ili usluge, ovaj drugi polira pakovanje. Nažalost, u prvom kontaktu, pakovanje je to koje određuje cenu. Iz tržišne perspektive, stručnost bez marketinga je kao zlato zakopano duboko u rudniku – ima vrednost, ali niko ne može da je razmeni, a i mnogo je teže doći do njega, jer kome se danas baš kopa.

Liderstvo u doba influence-a: Gde grešimo?

Kao lideri, često smo i sami krivi za ovu disproporciju. U modernim korporativnim kulturama, samopromocija je postala ključna veština za napredovanje. Mnogi lideri biraju saradnike po tome koliko su prisutni na sastancima ili koliko su vokalni u javnosti. Time šaljemo opasnu poruku onim najpametnijima: vaš rad nije dovoljan.

Postoji fenomen koji se zove Competence Blindness (slepilo na kompetenciju). Lideri često pretpostavljaju da je onaj ko najbolje prezentuje ideju ujedno i onaj ko najbolje može da je sprovede. To dovodi do stvaranja sloja srednjeg menadžmenta koji se sastoji od vrhunskih govornika koji zapravo ne razumeju operativne procese. Rezultat?

Burnout tihih radnika i onih koji stvarno vuku posao postaju ogorčeni jer vide da se „šminka“ ceni više od „mišića“. Strateške greške: Odluke se donose na osnovu samouverenih, ali netačnih podataka.

Pravi lider 21. veka mora razviti „radar za tihe“. Njegov zadatak nije da sluša onoga ko najglasnije viče „Ja znam!“, već da postavi kontrolna pitanja onome ko ćuti u ćošku i čeka da ga neko pita za mišljenje.

Mit o „Radu koji govori sam za sebe“

Ovo je verovatno najbolnija tačka za sve pametne, vredne ljude. Odrasli smo na ideji da će kvalitet uvek isplivati. U svetu gde se svake sekunde objavi hiljade informacija, rad više ne može da govori sam za sebe, jer niko ne stigne da ga čuje.

Ako ste stručnjak i mislite da je promocija „ispod vašeg nivoa“, zapravo ste neodgovorni. Zašto? Zato što time ostavljate prazan prostor koji će popuniti neko manje stručan. Vaše ćutanje je direktna subvencija za širenje nekvaliteta. Pravi profesionalizam danas podrazumeva i sposobnost da se to znanje artikuliše i prezentuje. Ne morate da igrate na TikTok-u, ali morate biti u stanju da objasnite zašto je vaše rešenje vredno te cene.

Rešenje: Etička vidljivost

Šta je rešenje? Da li pametni ljudi treba da počnu da se ponašaju kao klovnovi na mrežama? Apsolutno ne. Ali moraju prihvatiti odgovornost vidljivosti. Ako ste stručnjak u svom poslu i ćutite, vi direktno prepuštate scenu nekom manje stručnom od vas. Vaše ćutanje nije skromnost, već dopuštanje da tržište bude obmanuto. Stavite se u prevodilačku ulogu – zadajte sebi zadatak da svoju kompleksnost prevedete na jezik koji tržište razume. Ne pričajte o algoritmima, pričajte o mirnom snu vlasnika firme.

Umesto hajpa, gradite autoritet. Pišite bele papire, studije slučaja, analize koje niko drugi ne može da napiše. To je teren na kojem samouvereni laici gube, jer nemaju dubinu. Tada će prava publika zaista doći do vas.

Jednostavno rečeno – prihvatite „marketing kao porez“. Ne gledajte na objave na mrežama kao na hvalisanje, već kao na porez koji plaćate da bi vaš kvalitetan rad stigao do onih kojima je potreban. Cenite svoj mir, ali ga naplatite: Vaša tišina i fokus su luksuz. Taj luksuz ima cenu. Podignite cene ne zato što ste glasni, već zato što su vaši rezultati održivi, za razliku od onih koji prodaju samo trenutni hajp.

Tržište se budi, ali polako

Iako trenutno deluje da su „oni drugi“ u prednosti, dugoročni trendovi u liderstvu i poslovanju idu u prilog održivosti. Balon samopromocije bez pokrića uvek pukne kada dođe prva prava kriza. Tada klijenti i kompanije ne traže onog sa najviše lajkova, već onog ko zna kako da popravi brod koji tone. Međutim, nemojte čekati potop da biste postali vidljivi. Idealna pozicija je u sredini: imati mozak stručnjaka, ali nastup čoveka koji veruje u svoju vrednost.

Pametni ljudi ne treba da postanu manje pametni da bi bili uspešni; treba samo da postanu malo hrabriji u deljenju svoje istine. Jer, na kraju dana, liderstvo nije ništa drugo nego sposobnost da svojom vizijom i znanjem utičete na druge. A to se ne radi iz senke.

Jer, na kraju dana, ako pametni ljudi ne preuzmu mikrofon, ne treba da se čudimo što je svet postao previše bučan i pogrešno vođen.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Bojan Stanić