Pakao „Trougla smrti“: Mafija i ekološka katastrofa koja uništava generacije
Nesvakidašnja i krajnje tužna priča dolazi iz mesta u blizini Napulja – Kazalnuovo di Napulj, gde se Marcia Kaćiopoli nakon rođenja sina Antonija preselila, u želji da pobegne od haosa i zagađenja velikog grada.
„Antonio je bio snažan i zdrav dečak, ali želela sam da odrasta u okruženju sa čistim vazduhom“, rekla je. Međutim, odluka je bila kobna. Preselila se 2003. u „trougao smrti“, oblast severoistočno od Napulja, gde je mafija profitirala na zakopavanju i spaljivanju toksičnog otpada, trujući zemljište i vodu za piće. Umesto dugog života koji je sanjala za sina, Antonio je preminuo sa samo 10 godina.
Mafija profitirala na spaljivanju i odlaganju otpada
Ilegalno odlaganje otpada, često uz podršku lokalnih vlasti, razotkriveno je krajem devedesetih, kada su se pojavili prvi znakovi posledica: deformisani životinjski embrioni i porast slučajeva raka, naročito među decom. Iako su vlasti znale za problem, nisu preduzele adekvatne mere, prenosi Gardijan.
Prekretnicu je označila presuda Evropskog suda za ljudska prava (ECHR), gde je odlučeno da Italija nije zaštitila pravo na život stanovnika ugroženih područja. Sud je naložio Italiji da u roku od dve godine napravi strategiju za rešavanje problema, uključujući nezavisni nadzor i informisanje javnosti.
Napulj, Italija
Marcia je prvi put posumnjala da nešto nije u redu kada su se u gradu pojavili brojni smrtni oglasi mladih ljudi. Kada je njen sin Antonio imao devet godina, primetila je spazam u nozi, a ubrzo mu je dijagnostikovan agresivni oblik tumora mozga. Preminuo je 2013. godine.
Iako je vlada 2013. pokrenula plan „Zemlja požara“ za dekontaminaciju zemljišta, ilegalno odlaganje otpada se nastavilo. Godine 2021. Nacionalni zdravstveni institut Italije (ISS) potvrdio je vezu između zagađenja i visokih stopa raka, dok je izveštaj iz 2023. pokazao da je smrtnost u toj oblasti za 9% viša nego u ostatku regiona Kampanije.
Iako su pojedini političari tvrdili da je problem stvar prošlosti, lokalni aktivisti poput Aleksandra Kanavaćijola zahtevaju konkretne akcije. „Pola moje porodice je preminulo od raka. Ne možemo čekati još 20 godina“, rekao je.
Toksični otpad u Kampaniji problem je od osamdesetih godina, kada su severne industrijske kompanije plaćale mafiji da ga jeftino odlaže. Iako su rute transporta otpada promenjene, problem nije nestao – sada se deo otpada prebacuje u zemlje poput Tunisa.
Advokati koji su zastupali tužitelje na sudu, poput Valentine Centonze, istakli su da država nije obezbedila ni osnovne informacije građanima o ovom fenomenu. Centonze je naglasila da presuda ECHR-a može postaviti presedan i za druge oblasti u Italiji koje imaju slične probleme.
Međutim, mnogi veruju da je presuda stigla prekasno. Marilena Natale, novinarka i aktivistkinja, rekla je: „Možemo tužiti državu, ali to nam neće vratiti mrtvu decu.“
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik, Unsplash
