Ovo hrvatsko ostrvo iznedrilo je najviše akademika na svetu
Ostrvo Hvar predstavlja jedinstven sociološko-antropološki fenomen jer je odatle čak 24 akademika, čime se bavi desetogodišnji multidisciplinarni projekat „Dekada akademika ostrva Hvara“, kaže zamenica rukovodioca projekta Tarita Radonić.
Radi se o ostrvu sa najvećim brojem akademika na svetu, tvrdi Radonić i objašnjava da se, na osnovu konsenzusa njihovog tima, hvarskim akademicima smatraju svi redovni članovi akademija nauka i umetnosti rođeni na Hvaru, kao i oni poreklom sa ostrva, odnosno čiji su prvi i drugi porodični preci sa Hvara.
„Prema našim trenutnim analizama, Stari Grad se može pohvaliti sa šest akademika, dok ih Brusje ima pet. U Starom Gradu su rođeni Šime Ljubić, Tomislav Raukar, Nikša Stančić i Jorjo Tadić, dok je iz Starog Grada po majci i ocu Tonko Maroević, a po ocu Antun Šoljan. U Brusju je rođen Mate Hraste, a poreklom su odatle i Kažimir Hraste, Marin Hraste, botaničar i virolog Davor Miličić i kardiolog Davor Miličić“, navodi Radonić.
„Dekada akademika ostrva Hvara (2025–2035)“ je dugoročni projekat čiji je cilj interdisciplinarnim istraživanjima, dokumentovanjem, kontekstualizacijom, prezentovanjem i javnom komunikacijom na diskurzivnom i vizuelnom nivou proslaviti akademike sa Hvara.
Hvar, Hrvatska (Unsplash)
Ciljevi uključuju prikupljanje, analizu i predstavljanje biografske i bibliografske građe hvarskih akademika, očuvanje njihove materijalne i nematerijalne baštine i zaostavštine, analiziranje i doprinos razumevanju fenomena Hvara kao ostrva akademika, te postavljanje ovog fenomena kao važnog segmenta razvoja i promocije kulturnog i naučnog turizma na Hvaru.
Istaknuti kardiolog Davor Miličić izjavio je za Hinu da je Institut „Pharos“ nedavno potpisao ugovor o saradnji sa HAZU-om na različitim projektima, sa naglaskom na promociju kulturnog i istorijskog nasleđa Hvara, o čemu će se organizovati stručni i naučni skupovi.
Miličić je ponosan na Hvar, gde provodi svako leto, ima dedovinu i vezan je za ostrvo, ali mu je žao što je poslednjih godina postao turističko mesto za zabavu, koje često zaboravlja i zanemaruje svoje izuzetno vredno kulturno i istorijsko nasleđe.
Podseća da 99% ljudi koji posete Hvar najverovatnije ne zna da je najstarije gradsko pozorište u Evropi upravo tamo, niti znaju za Ivana Vučetića, izumitelja daktiloskopije, koji je dramatično uticao na svetsku kriminalistiku.
Nigda nije bio tako izražen kult obrazovanja
„Nekada su na Hvaru ljudi smatrali najvećim postignućem školovanje svoje dece. Na primer, u Brusju su u 19. i 20. veku ljudi ‘od usta odvajali’ kako bi slali decu u gimnazije i na fakultete. Verovatno nigde u Hrvatskoj kult obrazovanja nije bio tako izražen kao na Hvaru, posebno u Brusju“, kaže Miličić.
Na Hvaru nisu samo akademici, već i univerzitetski i srednjoškolski profesori, učitelji, lekari, pravnici, matematičari, inženjeri, novinari, slikari, vajari, muzičari i drugi visokoobrazovani ljudi. Njih poreklom sa Hvara ima na pretek, proporcionalno više nego bilo gde drugde, istakao je.
Hvar, Hrvatska (Unsplash)
Direktor Međunarodnog instituta za nauku, umetnost i kulturu „Pharos“ Pero Lučin podseća da je institut osnovala grupa univerzitetskih profesora, naučnika i umetnika iz Hrvatske, Austrije, Australije i SAD, koji su rodom ili ljubavlju povezani sa Hvarom.
„Radi se o svojevrsnoj platformi za promišljanje i rešavanje društvenih, kulturnih, zdravstvenih, ekonomskih, ekoloških i drugih izazova vezanih za Hvar, kao i za širu dalmatinsku i mediteransku regiju“, dodaje Lučin.
„Pharos“ – Međunarodni institut za nauku, umetnost i kulturu ima cilj razvijati i voditi naučno-istraživačke, obrazovne, umetničke i interdisciplinarne procese u pravcu izgradnje aktivne i održive zajednice.
Ko su hvarski akademici?
Među akademicima su pravnik Jakša Barbić, internista i toksikolog Tihomil Beritić, pesnik, književni istoričar i kritičar Marin Franičević, književnik Marin Franičević Pločar, patofiziolog Stjepan Gamulin, akademski vajar i grafičar Kažimir Hraste, inženjer hemijske tehnologije Marin Hraste, filolog i dijalektolog Mate Hraste, književnik Živko Jeličić, književni istoričar i leksikograf Nikica Kolumbić, akademski vajar Kuzma Kovačić, istoričar i arheolog Šime Ljubić, književni teoretičar, esejista, pesnik i prevodilac Mladen Mačiedo.
Takođe, istoričar umetnosti, književnik i prevodilac Tonko Maroević, botaničar i virolog Davor Miličić, kardiolog Davor Miličić, arhitekta Velimir Neidhart, istoričar i arheolog Grga Novak, istoričar Tomislav Raukar, antropolog Pavao Rudan, pravnik i političar Davorin Rudolf, istoričar Nikša Stančić, književnik Antun Šoljan i istoričar Jorjo Tadić.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/HINA
Foto: Unsplash
