Ova namirnica je glavna u ishrani najdugovečnijih ljudi na svetu

25/08/2023 | 15:37

Ova namirnica je glavna u ishrani najdugovečnijih ljudi na svetu

Istraživanje koje je finansirala Svetska zdravstvena organizacija, pokazalo je da samo 20 grama pasulja dnevno smanjuje rizik od smrti u svim starosnim grupama za oko 8 odsto.

Pasulj predstavlja vrhunsku superhranu. U proseku se sastoji od 21 odsto proteina, 77 odsto složenih ugljenih hidrata (onih koji daju sporu i stabilnu energiju, umesto skoka koji dobijate od rafinisanih ugljenih hidrata poput belog brašna) i samo nekoliko procenata masti. Takođe je odličan izvor vlakana. Jeftin je – 350 grama košta 200 dinara i svestran, dolazi u različitim teksturama i sadrži više hranljivih sastojaka po gramu nego bilo koja druga hrana.

Ishrana ljudi u Plavim zonama često se povezuje sa konzumiranjem nutritivno bogate biljne hrane, a pasulj zauzima istaknuto mesto u ovoj ishrani. Plave zone su regioni širom sveta u kojima ljudi žive duže i zdravije, a njihovu ishranu karakteriše obilje celovite hrane, ograničen broj prerađenih proizvoda i jak naglasak na biljnim sastojcima.

Dugovečnost i blagostanje

Pasulj, koji uključuje niz mahunarki kao što su sočivo, slanutak, crni pasulj i pasulj, je osnovna namirnica u ovim dijetama i igra ključnu ulogu u promovisanju dugovečnosti i blagostanja.

Pasulj (Freepik)

Pasulj je odličan izvor biljnih proteina, što ga čini nezamenljivom komponentom ishrane Plave zone. Proteini su od vitalnog značaja za održavanje mišićne mase, popravku tkiva i podršku ukupnih telesnih funkcija. Za razliku od životinjskih proteina, pasulj ima niz prednosti kao što je nizak sadržaj zasićenih masti i holesterola, što doprinosi zdravlju srca i smanjuje rizik od hroničnih bolesti.

Vlakna su još jedan ključni element koji čini pasulj kamenom temeljcem ishrane Plave zone. Hrana bogata vlaknima povezana je sa brojnim zdravstvenim prednostima, uključujući poboljšano varenje, kontrolu težine i smanjen nivo holesterola.

Pasulj je bogat rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima, od kojih oba pomažu u održavanju zdrave crevne flore i podstiču redovno pražnjenje creva. Ovaj sadržaj vlakana takođe pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, smanjujući rizik od dijabetesa tipa 2, prenosi Danas.

Jedna od osnovnih karakteristika pasulja je nizak glikemijski indeks (GI), što znači da manje utiče na nivo šećera u krvi. Ovo je posebno vredno u sprečavanju skokova i padova šećera u krvi, čineći pasulj idealnim izborom za ljude zabrinute zbog dijabetesa ili one koji žele da održe stabilan nivo energije tokom dana.

Od supa i čorba do salata i sosova, pasulj se može pripremiti na različite načine, prema različitim ukusima i kulinarskim tradicijama. Njihova prilagodljivost u kuvanju omogućava veliku kreativnost u kuhinji.

Štaviše, pasulj je prepun raznih esencijalnih hranljivih materija, uključujući složene ugljene hidrate, vitamine (poput folata i vitamina B), minerale (kao što su gvožđe, magnezijum i kalijum) i antioksidante. Ove hranljive materije rade sinergijski kako bi podržale imunološku funkciju, zdravlje kostiju i ukupnu vitalnost.

Pasulj, hrana (Unsplash)

U kontekstu ishrane Plave zone, gde je fokus na celovitoj, minimalno obrađenoj hrani, pasulj se ističe kao savršen primer hrane koja oličava ovu filozofiju. Njihovo prirodno stanje obezbeđuje da zadrže maksimalnu količinu hranljivih materija i jedinjenja koja unapređuju zdravlje.

Konzumiranje raznih vrsta pasulja u kombinaciji sa drugom biljnom hranom kao što su povrće, voće, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke, kao što je uobičajeno u ishrani u plavoj zoni, obezbeđuje dobro zaokružen nutritivni profil koji doprinosi dugovečnosti i blagostanju, prenosi ordinacija.hr.

Izvor: BIZlife

Foto: Freepik/Unsplash