Okićena je najviša prirodna jelka na svetu, ima čak 44,7 metara
Džinovska sekvoja koja raste na imanju Nacionalnog fonda (National Trust) zvanično je proglašena najvišom živom novogodišnjom jelkom na svetu, ali da bi rekord bio priznat, morala je da bude ukrašena sa dve različite vrste dekoracija. Kako uopšte okititi jelku koja je čak 20 puta viša od uobičajene?
Zasađeno još 1860-ih godina, drvo visoko 147 stopa (44,7 metara), koje se nalazi u Kragsajdu u Nortamberlendu, danas je više nego dvostruko više od čuvenog spomenika Anđeo severa.
Da bi ga tim Ginisove knjige rekorda priznao kao božićno drvo, a ne samo kao ogromnu četinarku, sekvoja je morala da bude ukrašena sa najmanje dve vrste dekoracija. Zbog toga su zaposleni okačili više od 1.300 novogodišnjih lampica i dve ogromne ljubičaste mašne.
Marketinška službenica Nacionalnog fonda, Šila Rejson, rekla je da je tim morao da razmotri niz potencijalnih problema. Nisu smeli da okače kuglice, jer su se plašili da bi ih vetar mogao oduvati i da bi mogle da povrede posetioce. Umesto toga, odlučili su se za dve mašne visoke po šest stopa (1,8 metara).
View this post on Instagram
„U jednom trenutku smo čak razmišljali o papirnim zvezdama, ali one ne bi izdržale vremenske uslove“, rekla je ona. Sledeći problem koji je morao da se izbegne bila je mogućnost da pregori sijalica i pokvari svečano paljenje rasvete. Zbog toga su svetla, pre nego što su okačena na drvo, najpre bila razvučena po prilazu imanju i priključena na prenosive izvore napajanja kako bi bila testirana.
„Zamislite da okačite svetla na drvo i tek tada shvatite da neka ne rade, a nalaze se metrima i metrima iznad zemlje“, rekla je Rejson. Tri osobe su potom provele puna dva radna dana postavljajući rasvetu na drvo, koristeći platformu sa dizalicom kako bi dosegle visinu.
Rejson je objasnila da ova sekvoja nije izabrana zato što je najviša na imanju, već zbog svoje lokacije, koja je pristupačnija posetiocima. „Osim toga, ima prelep oblik“, dodala je. „Zaista je savršena za ukrašavanje.“
Svetla na drvetu, plave, ljubičaste i roze boje, odabrana su kao omaž živopisnom balu za poslugu koji je 1894. godine organizovala porodica Armstrong, osnivači Kragsajda.
„Taj bal je morao biti izuzetno živahan i šaren“, rekla je Rejson. Tema je inspirisana otkrićem male „plesne kartice“, koje su u to vreme služile kao pozivnica, program i spisak unapred dogovorenih plesnih partnera. Kartica je pripadala nepoznatoj služavki, a ostali članovi posluge su je koristili kako bi rezervisali ples sa njom tokom bala. „Neka imena su i dalje upisana“, rekla je Rejson.
Rekord za najvišu božićnu jelku ikada postavljenu i dalje drži drvo iz 1950. godine, koje je bilo podignuto u tržnom centru Nortgejt u Sijetlu, u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ta daglasova jela, koja nije bila posađena u zemlji kao sekvoja u Kragsajdu, bila je visoka 212 stopa (64,6 metara).
Prema podacima Ginisove knjige rekorda, bila je ukrašena sa 3.600 svetala koja su se napajala pomoću posebnog generatora električne energije.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZlife/BBC
Foto: Unsplash/Luke Scarpino
