„Plaćanja su nekada bila tehnička finalizacija kupovine. Danas su deo iskustva, deo identiteta i deo šire digitalne infrastrukture”, objašnjava Draškovićeva na početku razgovora za magazin BIZLife.

Kako se predvodi digitalna transformacija tržišta

Kao liderka jedne od najvećih svetskih platnih mreža, Ana vodi region koji je istovremeno dinamičan i razvojno raznolik. Globalno, Visa povezuje više od 14.500 finansijskih institucija, 4,8 milijardi korisnika i preko 150 miliona prodajnih mesta. U takvom sistemu svaka inovacija mora da bude bezbedna, skalabilna i regulatorno održiva.

U Srbiji, gde 74 odsto građana navodi da uglavnom ili u potpunosti veruje digitalnim plaćanjima, digitalna trgovina beleži snažan rast, više od 1,4 milijarde evra vrednosti e-commerce tržišta u prvoj polovini 2025. godine i kontinuirani dvocifreni rast broja onlajn transakcija. To znači da digitalni kanal više nije alternativa, već standard.

U poslednjih pet godina kompanija je investirala više od 14,2 milijarde dolara u tehnologiju, uključujući bezbednost i prevenciju prevara. Samo prošle godine globalno su sprečene potencijalne prevare vredne više od 40 milijardi dolara.

„Poverenje se ne gradi pričom, već sistemima koji rade u deliću sekunde. Visa je pre skoro 70 godina pokrenula revoluciju u platnoj industriji i postala globalni lider kartičnog plaćanja. I dan-danas mi pokrećemo nove talase evolucije platne industrije. Samo naš VisaNet obrađuje 76.000 transakcija za manje od jedne sekunde, i to kroz veliki broj data centara i 16 miliona kilometara linija koda. Uz ovakvu tehnologiju, oslanjajući se na duboko razumevanje potreba potrošača i partnera, idemo korak dalje – ne samo ka unapređenju plaćanja već i suštinski, ka redefinisanju transfera vrednosti u digitalnoj ekonomiji”, ističe prva žena kompanije Visa u jugoistočnoj Evropi.

Ana Drašković, Alek Živković, WANNABE MEDIA Studio

Od plaćanja komunalnih usluga u pošti do glasovnih AI transakcija

„Globalni platni ekosistem danas prolazi kroz možda i najdublju promenu od uvođenja kartica, 1958. godine. Plaćanje se nalazi u svojevrsnoj tranziciji, od proizvoda ka iskustvu, od autorizacije ka automatizovanoj odluci uz pomoć AI-ja”, ilustruje Ana Drašković i dodaje da veštačka inteligencija više nije samo alat za detekciju prevara, jer već sad učestvuje u preporukama, automatizovanim kupovinama i upravljanju finansijama.

„AI agent može da pronađe let, rezerviše hotel i predloži optimalnu cenu, ali korisnik u svakom trenutku zadržava kontrolu nad limitima, kategorijama trgovaca i potvrdom kupovine. Tehnologija odlučuje brzo, ali pravila postavlja čovek”, naglašava.

Visa u ovom prostoru sarađuje sa tehnološkim liderima, kao što su OpenAI, Microsoft i Amazon Web Services, kako bi AI trgovinu učinila bezbednom i šire primenjivom.

„Jedan od prvih konkretnih primera primene AI-ja u plaćanjima realizovan je kroz saradnju sa kompanijom Aldar u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je korisnik platio komunalne usluge koristeći glasovno aktiviranog AI agenta u okviru aplikacije Live Aldar. Umesto klasičnog unosa podataka, jednostavno je izgovorio komandu. AI agent je prepoznao zahtev, proverio informacije, zatražio potvrdu i bezbedno realizovao transakciju putem Visa kartice. Reč je o stvarnoj, glasovnoj transakciji u realnom okruženju, uz potpunu saglasnost korisnika, tokenizaciju podataka i višeslojne bezbednosne provere”, istakla je Ana Drašković.

Embedded finance i koncept „nevidljivog” plaćanja

Kupci više ne žele da „plaćaju”, žele da završe posao: rezervišu let, prisustvuju nekom događaju i organizuju sebi prevoz. Mobilni telefon danas je novčanik, identitet, kartica lojalnosti i sredstvo za upravljanje finansijama.

Upravo najbolji primer iskustva koje svi mi priželjkujemo jeste i pogodnost Fast Lane na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, koja premijum korisnicima omogućava brži prolazak kroz procedure.

„Plaćanje budućnosti mora da bude gotovo nevidljivo, ali maksimalno sigurno”, naglasila je naša sagovornica.

Brišemo granice između tradicionalnih finansija i novih tehnologija

Tržište danas više nije podeljeno na „banke” i „fintech”. Današnji platni ekosistem čine tradicionalne finansijske institucije, tehnološke kompanije, digitalne platforme, regulatorna tela i blokčejn infrastruktura, povezani u jedinstvenu mrežu međuzavisnosti.

„U takvom okruženju uspevaju oni koji imaju pouzdan sistem, poverenje korisnika, sposobnost da brzo uvode nove stvari i dobre partnere sa kojima mogu da razvijaju rešenja za široko tržište. Naš zadatak je da svaku novu tehnologiju, bilo da je reč o veštačkoj inteligenciji ili blokčejnu, uvedemo tako da bude sigurna, usklađena sa pravilima i spremna da funkcioniše u svakodnevnoj upotrebi, za milione ljudi”, objašnjava naša sagovornica.

Ana Drašković, Alek Živković, WANNABE MEDIA Studio

Fokus na digitalne valute

Kriptovalute postaju sve praktičnije i sigurnije za svakodnevna plaćanja širom sveta. Bitkoin se često posmatra kao „digitalno zlato”, dok digitalne valute vezane za „fiat” omogućavaju brzu kupovinu i plaćanje kod trgovaca. Visa sarađuje sa preko 35 platformi i novčanika koji nose njen brend, čime olakšava ulazak korisnika u ovaj ekosistem.

Kartica se više ne svodi na plastiku, postaje digitalni identitet, „digital credential” koji može da živi u telefonu, klaudu, IoT uređaju ili AI agentu. Tokenizacija i digitalni kredencijali smanjuju prevaru, ubrzavaju autorizacije i omogućavaju hiperpersonalizovano korisničko iskustvo.

Stejblkoini zauzimaju posebno mesto jer omogućavaju brza prekogranična plaćanja, niže troškove i dostupnost 24/7. Visa je još 2023. sprovela pilot-poravnanja, a do danas je kroz mrežu procesuirano više od 225 miliona dolara u stejblkoinima.

„Ukupan globalni obim transakcija u stejblkoinima dostigao je više od 33 triliona dolara u 2025. godini, što je novi rekord, i očekuje se dalji rast. Stejblkoini nisu zamena za banke, već infrastruktura koja poboljšava postojeći sistem – bržim poravnanjem, boljim upravljanjem likvidnošću i većom transparentnošću”, zaključuje Draškovićeva.