Novi život među starim zidovima Rajačkih pivnica
Na krajnjem istoku Srbije, među brežuljcima Negotinske Krajine, nalazi se selo Rajac, koje sa susednim Smedovcem i Rogljevom čini tromeđu poznatu po vrhunskim vinima, ali i po jedinstvenom kompleksu vinskih podruma – Rajačkim pivnicama. Mada ih danas mnogi zovu i pimnice, što je lokalni izraz, oba naziva se ravnopravno koriste.
Iza ove autentične arhitekture i bogate vinske tradicije stoji nova generacija vinara – Udruženje „Mladi sa Rajačkih pimnica”, koje ne samo da je vratilo život u selo već je i privuklo pažnju šire javnosti.
„Udruženje je nastalo prvenstveno iz želje da se skrene pažnja na ovaj zaboravljeni, a prelepi vinogradarski kraj. Takođe, i na lokalitet od izuzetnog kulturnog značaja – Rajačke pivnice. Mladi ljudi koji su odrastali zajedno i koje spaja ljubav prema selu, pivnicama, vinu i vinogradarstvu okupili su se i započeli ovu priču. Ako nas pitate šta je bio glavni motiv, svi bismo rekli isto – tuga i osećaj nepravde što se ovakav kraj zapostavlja iako ima ogroman potencijal”, kaže Jelena Cvetković, jedna od osnivačica Udruženja.
Jelena Cvetković, Pudrum „Zagorac“ – Foto: Milan N. Petrović
Pet vinarija – „Raj”, „Zagorac”, „Dalia”, „Tenuta Est” i „Butke” – danas čine jezgro ove grupe. Svaka vinarija ima svoju filozofiju, ali ih spaja isti pristup – prirodna vina, bez agresivnih enoloških intervencija.
„Svi delimo iste vrednosti. Radimo sa minimalnim intervencijama kako u vinogradu tako i u podrumu. Vinarija ’Raj’ je u procesu dobijanja sertifikata organske proizvodnje. Ipak, uprkos sličnim stavovima, svako od nas ima svoj stil i svoj pečat. Upravo u toj raznolikosti leži i snaga našeg zajedničkog nastupa”, objašnjava Jelena.
Ono što njihove priče dodatno čini snažnim jeste lična odluka svakog člana da se iz većih gradova ili inostranstva vrati u svoj kraj i krene ispočetka. Jelena se, nakon što je radila u Novom Sadu, vratila u Rajac.
„Celog života sam verovala da mi posao nikada neće biti u selu. Ali sada, kada pogledam unazad, mislim da sam duboko u sebi uvek znala da ću se vratiti. Pivnica koju vodim ove godine slavi 150 godina postojanja i svi ste pozvani na žurku”, dodaje uz osmeh.
Njena strast su penušava vina – nešto što do tada u rajačkom kraju nije postojalo. Njen kolega Nemanja, iz pivnice „Butke”, osma generacija vinara, u vinograde je počeo da odlazi još kao dete.
„On je vinar i vinogradar do srži. Zajedno smo odrasli, nas dvoje smo iz Rajca, naslednici pivnica, a danas jedno drugome pružamo vetar u leđa”, kaže Jelena.
Među onima koji su dodatno oblikovali ovu zajednicu nalazi se i diplomirana enološkinja Kristina Lukić, obrazovana u Italiji, sa iskustvom iz Kalifornije i Šampanje.
„Kristina je došla kod nas 2020. godine. Odmah smo ’kliknuli’. Iako je prošla kroz stari i novi vinski svet, odlučila je da ostane kod nas – kako kaže – zbog ’fantastičnog teroara, koji je prava retkost’. Ubrzo je kupila zemlju, posadila vinograde, a onda se i zaljubila u Nemanju i udala za njega. Ona je bila iskra koja je zapalila ovu našu vinarsku buktinju”, priča Jelena.
Marko Obradović, najmlađi među njima, vlasnik je vinarije „Tenuta Est”. Rođen u Italiji, vratio se u Srbiju sa 18 godina i posvetio se crvenim vinima, specijalizovanim u Francuskoj.
„Ljudi ga prepoznaju po njegovim kupažama, koje sadrže po devet, pa čak i 11 sorti grožđa. Zanimljiv je, hrabar i jedini je razlog zašto se još uvek zovemo ’Mladi sa Rajačkih pimnica’”, dodaje Jelena kroz smeh.
Vinarija „Raj” je izgrađena 2011. godine, a danas je vodi Smiljana Arnautović, koja se tokom pandemije iz Nemačke vratila u Srbiju.
„Sa njom smo se odmah razumeli. Njen entuzijazam se poklopio sa idejom da, u saradnji sa GIZ-om, napravimo festival ’Dan vina i lepog raspoloženja’, gde se čitavo udruženje uključilo u realizaciju. Prvi festival je prošao sjajno, a od tada su nastupali Rundek, Marko Luis, Amira Medunjanin, Kalem i mnogi drugi”, ističe Jelena.
Mladi sa Rajačkih pimnica – Foto: Milan N. Petrović
Bilo je dosta prepreka, koje su prisutne i danas, kaže Jelena, ali da oni imaju jasan cilj i streme ka njemu. Ona ističe da su svi saglasni sa tim da su napravili dobar potez vrativši se u Rajačke pivnice. Iako je uverena u to da će njihov kraj neminovno doživeti procvat, kao i u to da je njihova zajednička priča autentična, Jelena napominje da lokalna podrška, očigledno, izostaje.
„Mi smo prepušteni sami sebi. Opština i Turistička organizacija nemaju sluha za ono što radimo. Pivnice su nedavno pretrpele ozbiljnu štetu zbog loše sprovedenih infrastrukturnih radova. Kanalizacija, struja, voda i put jesu urađeni, ali danas nemamo vodu. Za vinarije, kao i za pivnice koje su adaptirane za pružanje ugostiteljskih usluga, voda je najvažnija. Bez vode ne možemo da radimo. Zamislite da morate da operete bure od dve tone, a nemate vode. Pitanje vode je od egzistencijalnog značaja, jer neke porodice koje se bave turizmom i vinarstvom zavise od toga”, ističe Jelena i napominje da, osim praktičnih problema, postoji i niz nelogičnosti.
„Umesto kaldrme, dobili smo rizlu, a umesto lampiona u duhu vremena iz kog su same pivnice, dobili smo moderne Philips lampe, koje se ne uklapaju u ambijent s početka 19. veka. Pivnice su na listi UNESCO kulturne baštine i ovim su samo odužili naš ulazak na listu, a to je primarni cilj svih meštana, a verujem i čitave Timočke Krajine, koja bi imala benefite”, konstatuje naša sagovornica.
Ipak, kako kaže, Udruženje ne odustaje. Turisti i gosti sve češće prepoznaju ovu novu energiju.
„Zanimljivi smo ljudima zbog specifičnih priča, interesantnih vina, penušavaca, pet natova, razigranih i mladalačkih etiketa, naziva vina. Prosto, uneli smo nov duh Pivnicama. I svakako se pomisli i na nas kada se pomenu Rajačke pivnice”, ističe Jelena, naglašavajući to da je saradnja ključ svega unutar Udruženja:
„Saradnja je bitna jer se zajedno predstavljamo, razmenjujemo ideje i mišljenja, delimo troškove, mehanizaciju, idemo u mobe, a Kristina nesebično deli stručne savete sa svima nama. Saznali smo da je ljudima vrlo interesantno kada čuju da smo udruženje i radimo zajedno, a trebalo bi da smo konkurencija. Gotovo uvek nas pitaju: ’Kako se do sada niste posvađali?’ Izgleda da je to u Srbiji bila praksa. E, pa mi razbijamo taj mit.”
Foto: Privatna arhiva
Na kraju, Jelena upućuje poruku mladima koji možda razmišljaju o povratku na selo:
„Mladima preporučujemo da se vrate. Radne snage uvek manjka. Mi smo imali sreće jer smo imali bazu – pivnice, vinograde. Trebalo je samo udahnuti novi život. Teško jeste. Nema infrastrukture, nema podrške. Ali da se nije desio taj trenutak kada smo se svi vratili, verovatno niko od nas ovde ne bi ostao. Mi smo jedni drugima bili najveći razlog za ostanak.”
I dok institucije oklevaju da pruže podršku, „Mladi sa Rajačkih pimnica” već su pokrenuli preporod. Njihova priča dokazuje da, kada se znanje, entuzijazam i ljubav prema dedovini spoje – mogu da nastanu ne samo dobra vina već i velike promene.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Foto: Mikica Andrejić
