Nova studija otkriva: Balkanci najnesrećniji zbog plata, Holanđani najzadovoljniji

Da li je san prosečnog evropskog radnika da postane službenik u Holandiji? Ne postoji istraživanje koje to dokazuje, ali jedno je sigurno: nijedna druga grupa zaposlenih u Evropi nije zadovoljnija svojom platom.

Holandski administrativni i sektori podrške imaju najmanju stopu žalbi na platu, samo 14,5%, potom slede radnici u komunalnim službama (poput inženjera, električara, vodoinstalatera i zaposlenih u upravljanju otpadom) sa 17%, a zatim državni službenici sa 23%.

To pokazuje veliko istraživanje HR kompanije SD Worx, koje je obuhvatilo 16.000 radnika u 16 evropskih zemalja i 15 sektora.

Međutim, to se ne može reći za sve oblasti. Zdravstveni radnici u Sloveniji prednjače po nezadovoljstvu (74,7%), zatim radnici u ugostiteljstvu u Nemačkoj (73,0%) i zaposleni u obrazovanju u Švedskoj (72,7%).

Da li su Evropljani uglavnom zadovoljni svojom platom?

Ukupno, 49% radnika u Evropi kaže da su potplaćeni. Ali kada se isto pitanje postavi poslodavcima – 64% njih tvrdi da nude fer plate. Zaposleni na Balkanu najnezadovoljniji su u Evropi – većina Slovenaca (60%), Srba (59%) i Hrvata (58%) smatra da ne zarađuje onoliko koliko zaslužuje.

S druge strane, radnici u Belgiji i Holandiji su najzadovoljniji, sa više od 60% onih koji smatraju da su adekvatno plaćeni.

Na trećem mestu su Rumuni (58%), a slede ih Britanci, 57% njih veruje da zarađuju dovoljno.

Ipak, poslodavci u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj smatraju da su mnogo velikodušniji nego što zaposleni misle, razlika u percepciji prelazi 20 procentnih poena, najveća u celom istraživanju.

Po sektorima, najnezadovoljniji su zaposleni u zdravstvu (56,5%), obrazovanju (54%) i proizvodnji (51%). Najniža stopa pritužbi dolazi iz finansija, građevine i administrativnih službi, sve ispod 45%.

Polna razlika u platama: gde je najveća ravnopravnost?

Uopšteno, žene češće nego muškarci smatraju da su potplaćene (51,5% prema 47%).

Iznenađujuće, Finska ima najveći jaz u zadovoljstvu platom između muškaraca i žena,14 poena, zatim Norveška (12,4), Hrvatska (11) i Francuska (8,8). U skoro svim zemljama žene prijavljuju veće nezadovoljstvo, osim u Španiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, gde više muškaraca nego žena smatra da su nefer plaćeni (iako su razlike manje).

Realnost: poklapa li se percepcija sa stvarnim podacima?

U Nemačkoj – ne. Iako su muškarci i žene podjednako zadovoljni (53,8% prema 54,4%), zemlja ima četvrti najveći rodni jaz u platama u Evropi, 17,6% prema Eurostat-u.

Hrvatska takođe odskače, iako je treća po percepciji rodne nejednakosti, stvarni jaz je jedan od najnižih u Evropi: 7,4%.

Za Finsku se percepcija poklapa sa realnošću, nezadovoljstvo žena odražava stvarni jaz, sedmi najveći u EU (16,8%).

Isto važi i za Norvešku, jaz od 12,8 poena.

Stav poslodavaca: šta je najhitnije za rešavanje?

Poslodavci ne deluju naročito motivisani da rešavaju rodnu razliku u platama. U Finskoj, na primer, samo četvrtina poslodavaca priznaje postojanje problema, dok evropski prosek iznosi tek 35%, prema SD Worx-u. Poboljšanje „raznolikosti, jednakosti i inkluzije“ nije među prioritetima, nalazi se tek na 15. mestu među najvažnijim HR izazovima.

Kao top prioritete navode:

• dobrobit zaposlenih
• zadržavanje i smanjenje fluktuacije kadra
• zapošljavanje
• angažovanost zaposlenih
• kompenzacije i benefiti
• hibridni rad
• interna komunikacija i transparentnost
• Najmanje ih brine lični (employer) brending — poslednje mesto od 26 stavki.

Izvor: BIZlife/MSN

Foto: Unsplash/A. C.