Nakon sveobuhvatne rekonstrukcije u koju je kompanija Delta Holding investirala 120 miliona evra, Sava Centar ne samo da je povratio svoju arhitektonsku veličinu već je i ponovo postao mesto koje oblikuje kulturni, naučni i društveni život Beograda. Direktor marketinga i kulture Marko Spalević otkriva kako se tim bori za priliku da ugosti najveće događaje i koje ambicije ih vode ka tome da Sava Centar postane najznačajniji regionalni centar za umetnost, kongrese i iskustva koja se pamte. Za BIZLife je otkrio i koji su najveći izazovi, kao i planovi koji će Sava centar pozicionirati na evropsku mapu velikih događaja kao dom tradicije, inovacija i publike koja diše zajedno sa scenom.

• Već smo duboko u drugoj sezoni otkako je rekonstruisani Sava centar otvorio svoja vrata. Koji trenutak u procesu renoviranja pamtite kao prelomni – kada ste znali da će projekat zadržati dušu, a ne samo arhitekturu?

Moj dolazak u već formiran tim Sava centra dogodio se šest meseci pre završetka rekonstrukcije „Plave dvorane”. Upravo je brzina kojom smo u tom periodu potvrđivali najznačajnije muzičko-scenske događaje bila prvi znak da se vraća prostor koji je godinama nedostajao Beogradu.

Veliki odziv svih važnih redakcija na pres-konferenciju povodom najave svečanog otvaranja samo je potvrdio da ulazimo u novu „prime” fazu Sava centra. A kada su svoje koncerte prve najavile fado diva Mariza i autentična Konstrakta, dve umetnice potpuno različitih senzibiliteta, ali istog integriteta i kvaliteta, postalo je jasno da Sava centar vraća svoju prepoznatljivu dušu. To je bio trenutak kada smo shvatili da rekonstrukcija „Plave dvorane” nije povratak staroj slavi, već početak nove ere kulturnog i društvenog života grada.

Dušan Petrović

• Kako birate programe koji će definisati identitet Sava centra, od kongresa i konferencija do kulturnih događaja i velikih koncerata? Koji događaj je obeležio prethodnu godinu? Možete li da nam otkrijete deo planova za godinu pred nama?

Sava centar je jedinstven jer na jednom mestu spaja kongrese, biznis i kulturu. Upravo ta raznolikost i balans između vrhunskog znanja i umetnosti oblikuje naš identitet.

Naš tim tokom cele godine radi na komunikaciji i pregovorima sa organizatorima najvećih svetskih kongresa. Kao aktivni član ICCA asocijacije, sa našom generalnom direktorkom Kristinom Milinčić na poziciji kopredsednice Mediteranskog ogranka, imamo uvid u trendove i događaje koji ostavljaju trajno nasleđe destinacijama koje ih ugoste.

Tokom prošle godine ugostili smo veliki broj međunarodnih događaja, među kojima se posebno izdvajaju Svetski kongres kardiologa „Heart Failure”, koji je u Beograd doveo 5000 stručnjaka iz celog sveta, kao i redovni UEFA kongres. U danima kada se takvi skupovi održavaju, Sava centar postaje svetska prestonica nauke i inovacija.

U segmentu kulture, originalni brodvejski mjuzikl „Fantom iz opere”, koji je deset dana punio „Plavu dvoranu”, bio je simbol nove snage Sava centra. Više od 20.000 posetilaca pokazalo je koliki potencijal imamo za velika gostovanja. Već smo u pregovorima za događaje istog formata.

U narednom periodu fokusiramo se na kulturne sadržaje velikog formata: baletske, pozorišne i operske produkcije. Sa ponosom najavljujemo „Labudovo jezero” – delo čija monumentalnost u potpunosti pripada sceni „Plave dvorane” – u februaru 2026. godine. Time jasno poručujemo da Sava centar pripada evropskoj kulturnoj mapi u punom kapacitetu.

• Kako se Sava centar pozicionira kao regionalni hab za velike događaje u odnosu na konkurenciju? Koji će globalni trendovi u industriji organizacije događaja najviše oblikovati beogradsku publiku u narednim godinama?

Naša najveća prednost su kapaciteti i fleksibilnost prostora: čak 46 sala različitih veličina omogućavaju realizaciju najkompleksnijih događaja, od kongresa sa više hiljada učesnika do važnih sastanaka i vrhunskih scenskih produkcija. Jedinstvena pozicija u višemilionskom gradu, blizina centra, a samo 15 minuta od aerodroma, kao i direktna veza sa hotelom „Crowne Plaza”, čine Sava centar prostorom bez prave konkurencije u ovom delu Evrope. Izgradnjom ekskluzivnog stambeno-poslovnog kompleksa „Delta District” sa hotelom „InterContinental”, na svega nekoliko desetina metara od Sava centra, ukupni kapaciteti da ugostimo najznačajnije događaje rastu.

Važno je da smo zadržali istoriju i nasleđe zdanja – što je vodeći trend u svetskoj industriji organizacije događaja. Uz stručnost i entuzijazam našeg tima gradimo unapređeno iskustvo koje spaja tradiciju i savremenu tehnologiju. Simbol naše nove ere jesu „Immersive sala” i atrijum – staklena bašta sa preko 5000 biljaka, najlepši primer održivosti i novog doživljaja prostora.

• Koji biste događaj, prema ličnom afinitetu, voleli da se održi u Sava centru?

Najviše me inspirišu susreti sa ličnostima koje su oblikovale savremenu civilizaciju. Jedan takav trenutak dogodio se ovog leta, kada je u „Plavoj dvorani” govorio Dipak Čopra. Snaga znanja i energije koju je doneo pokazala je da Sava centar nije samo mesto za zabavu – već i za ideje koje utiču na društvo.

U kulturnom segmentu, posebno me pokreću nastupi velikih simfonijskih orkestara. Moć više od stotinu muzičara koji u istom trenutku stvaraju melodiju koja pokreće sva čula – to je iskustvo koje najbolje opisuje razlog postojanja ovakvog prostora.

• Sava centar ima specifičnu arhitekturu i estetiku. Koji vam je omiljeni kutak i zašto vam je baš taj prostor „instagramičan”?

Foaje „Plave dvorane” u sumrak, pre nego što se otvore vrata za publiku. U tom trenutku, svetlost se prelama kroz staklene panele fasade, brutalistička arhitektura dobija toplinu, a prostor postaje mesto susreta publike, emocije i očekivanja. To je trenutak kada Sava centar najviše živi, kada se vidi kako publika daje zdanju nepresušnu energiju. To je i „najinstagramičniji” deo naše priče: jednak estetskoj vrednosti i simbolici zgrade.

• Da Sava centar ima „soundtrack”, koja bi pesma, bend ili žanr najbolje opisali tu atmosferu?

„Kuća puna naroda” – emocija sa kojom je Zdravko Čolić izveo ovu pesmu na svečanom otvaranju „Plave dvorane” ostaje zauvek u našem sećanju, kao trenutak koji je obeležio povratak Sava centra njegovoj publici.

Da danas stvaramo novi „soundtrack”, bio bi to spoj orkestarske muzike i modernog, elektro zvuka: ritam koji raste, pulsira i gradi atmosferu koja spaja tradiciju i savremeni duh grada. Upravo takav je i Sava centar.