,,Nije isto Futoški kupus i kupus iz Futoga“: Kako proizvodi dobijaju oznaku geografskog porekla
U Srbiji, kao i u regionu, postoji sertifikacija organske proizvodnje. Prva domaća kontrolna organizacija za organsku proizvodnju OCS je nadležna za taj proces. Kontrolor i sertifikator Jelena Savić iz OCS-a je otkrila da postoje pravila koja nisu za sve ista. Sami proizvođači su ih naveli u svojim elaboratima koje po pravilu rade sa nekim institutom ili fakultetom da bi to bilo potpuno stručno.
,,Na stručan način se opisuje njihova praksa, tradicija proizvodnje određenog proizvoda na tačno definisanoj lokaciji, pa je to u okviru standarda geografskog porekla“, objasnila je Jelena Savić za BIZLife.
Prema njenim rečima, bitno je da bude sačuvana lokacija proizvodnje, a s druge strane tradicionalni način.
Pre svega, proizvođači moraju da se prijave za intelektualna prava, da im prođe elaborat, kao i odobrenje od Ministarstva poljoprivrede, napomenula je Jelena Savić. Nakon toga se prijavljuju sertifikacionoj kući i tada kreće posao za OCS.
Jelena Savić, OCS (BIZLife)
,,Mi pravimo na osnovu prijave kontrolni plan koji je u skladu sa njihovim elaboratom, koji opet ministarstvo odobrava, i onda krećemo u kontrole i proveravamo da li oni poštuju sve stavke koje su naveli u specifiakcijama i na osnovu toga im se izdaje sertifikat“, navela je.
Svako geografsko poreklo je priča za sebe. Kako je Jelena istakla, ne mogu da budu ista pravila za Rtanjski med i za Futoški kupus. Proizvođači su svoja pravila naveli u elaboratima, koje po pravilu rade sa nekim institutom ili fakultetom da bi to bilo potpuno stručno.
,,Mi ne odlučujemo koje su presudne uloge, već ministarstvo – prihvata njihov elaborat ili odbija. Udruženja koja podnose zahtev za geografsko poreklo, oni kreiraju šta je to, koje su kritične tačke i šta je to što definiše njihov proizvod. Mi smo samo spoljna provera svega“, dodala je Jelena za BIZLife.
Oznaka geografskog porekla
Proizvode sa oznakom geografskog porekla prepoznaju se po markici koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije, ali po logou koje je svako udruženje napravilo.
Svi proizvodi su uniformisani i u skladu sa elaboratom obeleženi i tako idu na tržište, kazala je Jelena.
,,Ako imate Rtanjski med, svaka teglica ima specifičnu oznaku koju su oni definisali i na taj način su prepoznatljivi na tržištu za razliku od konkurencije“, otkrila je ona.
Med (Pixabay)
Zloupotreba
Uprkos svim procedurama, zloupotreba u praksi ima i te kako i to je najveći problem. OCS kontroliše one koji su se već prijavili, ali ne proverava tržište gde postoje zloupotrebe.
Ono što Jelena Savić kao kontrolor i sertifikator zna iz iskustva je da obično proizvođači ili udruženja prepoznaju i kažu im da ne mogu da koriste tu oznaku, jer nisu član udruženja i nisu sertifikovani.
,,Na ljudskoj osnovi se reši, ali zakonom to uopšte nije definisano da se kazni“, kazala je ona.
Prema rečima, postoji zakon, ali on se ne odnosi na ljude koji to zloupotrebljavaju. U njemu piše da ne sme da se zloupotrebi, ali postavlja se pitanje: ,,Ko je nadležan za to?“
Jelena se osvrnula na Futoški kupus koji ima dosta iskustva sa tim zato što kupus iz Futoga nije isto što i Futoški kupus. Oni su već dugo na tržištu i borili su se tim da budu prepoznatljivi i da ga drugi ne zloupotrebljavaju, dodala je.
,,On je prepoznatljiv po svom originalnom logou. Kada je svež proizvod, on obično nema markicu ministarstva koje izdaje. Ali oni na svojim štandovima, gde prodaju, imaju plakate na kojima se vidi njihov zaštitni znak, koji su broj. Imaju i sertifikat koji možete da tražite od proizvođača na uvid“, navela je Jelena.
U slučaju da potrošač primeti zloupotrebu, može da je prijavi Ministarstvu poljoprivrede i onda kreće istraga.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Ivana Jaćimovski
Foto: Pixabay, BIZLife
