Neprijatelji će vam uvek pokazati pravi put
Jedna moja sagovornica svojevremeno mi je ispričala kako je njen bivši kolega zapravo najzaslužnija osoba za njen odlazak iz Srbije u Ujedinjene Arapske Emirate, gde danas radi kao svetski priznat stručnjak u oblasti veštačke inteligencije i posluje sa velikim globalnim kompanijama. I da parafraziram njene reči: „Eto, gde je sada on, a gde sam ja! A zbog njega sam morala da odem.”
Piše: Borislav Despotović, Urednik magazina BIZLife
Ostala mi je tada u glavi još jedna njena, reklo bi se, ključna rečenica: „Neprijatelji će vam uvek pokazati pravi put, nemojte slušati svoje prijatelje!”
Ovaj savet važi za sve nas, bez obzira na pol, ali je naročito važno da ga žene uvek imaju u mislima, posebno zbog toga što je statistika neumoljiva. Na liderskim pozicijama u korporativnom svetu i dalje dominiraju muškarci (više od 70 odsto), iako je „Harvard biznis rivju” dokazao da žene na tim pozicijama ostvaruju jednako dobre, a neretko i bolje rezultate.
Na primer, istraživanja UNDP-a pokazala su da imamo 22,3 odsto žena u IT-ju. Kao razlog za manji broj žena prepoznat je nedostatak ženskih uzora i mentorki u kompanijama, kao i prisustvo dominantnih stereotipa i muške kulture, koji uz pritisak društva dovode do toga da žene češće napuštaju svoje karijere uprkos napredovanju.
Kad već spominjemo mentore, pade mi na pamet još jedna sjajna sagovornica, čije ime takođe neću pominjati. Ona je danas rukovodeći partner u jednoj velikoj međunarodnoj kompaniji, majka je troje dece i sećam se da mi je rekla kako je uvek bilo važno da ih ušuška pred spavanje, bez obzira na to koliko joj je dan bio naporan.
I od nje pamtim jednu rečenicu, koju, naravno, parafraziram: „Ja sam imala sjajne šefove i direktore, bili su mi odlični mentori i nisu me sputavali. Naprotiv, mnogo su mi pomogli u karijeri. Ipak, na kraju, sve sam ja to uradila sama.”
Međutim, treba biti realan i iskren. U korporativnom svetu se te granice polako brišu, jer je mnogo kompanija kojima upravljaju žene i gde su čak i ubedljiva većina u rukovodećim telima. U normalnim sredinama znanje i ekspertiza su jedini uslov za dobijanje posla i napredak u karijeri. O tome ćete imati mnogo toga da pročitate u ovom broju magazina.
Nažalost, te „normalnosti” nam, ipak, nedostaje u maloj privredi.
I tu imam dokaz „iz prve ruke”. Moja draga prijateljica Ljubica Buba Erkić, koju ceo Novi Sad poznaje po vrhunskoj testenini koju proizvodi, morala je na nekom sajmu da dokazuje da je ona stvarno vlasnica firme i osoba koja je tvorac proizvoda. Ali čovek ispred štanda, nesuđeni poslovni saradnik, bio je neumoljiv: „Pozovite vi mene kada gazda dođe.” I šta na to reći? Pa, ništa.
Rekoh onomad da se nadam da će osvanuti dan kada će tekst poput ovog biti potpuno besmislen, ali moraćemo, nažalost, još da čekamo. Najiskrenije se nadam da se neće pretvoriti u čekanje Godoa.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Zoran Rašić
