Nazire li se kraj problema neporeskih nameta?
U prethodnoj deceniji jedan od osnovnih problema koji je isticala privreda ogledao se u nedovoljnoj transparentnosti i predvidivosti neporeskih nameta – pre svega, taksi i naknada koje naplaćuju republički, pokrajinski i lokalni organi i javna preduzeća. Za neka od tih davanja građani i privreda ne dobijaju nikakvu protivuslugu ili je iznos koji plaćaju nesrazmerno visok; u tom slučaju govorimo o parafiskalnim nametima.
Piše: Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a
Prvi put još 2012, a potom i 2020. godine, urađena je analiza koja je pokazala da se na republičkom nivou naplaćuje preko 1200 neporeskih dažbina koje su propisane u oko 500 različitih zakona i podzakonskih akata, dok na lokalnom nivou postoji oko 400 odluka kojima su uvedene neporeske dažbine.
Uvođenje reda i jasnoće u ovoj oblasti kroz uspostavljanje jedinstvenog elektronskog registra svih neporeskih nameta jedna je od 10 prioritetnih preporuka skoro svakog izdanja NALED-ove Sive knjige u protekloj deceniji. Prošle godine dopunili smo preporuku sa predlogom da se uvede i elektronsko plaćanje svih taksi i naknada.
Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a
Koraci ka rešavanju ovog problema načinjeni su usvajanjem Zakona o naknadama, a tokom 2021. Kancelarija za IT i elektronsku upravu u saradnji s Ministarstvom unutrašnjih poslova uvela je sistem ePlati za takse u vezi sa postupcima koje sprovodi MUP. Od 2022. ovaj sistem se koristi i prilikom plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava kod kupovine polovnih motornih vozila. Važan korak napravljen je i krajem 2024, kada je usvojena Reformska agenda Republike Srbije, u kojoj je Ministarstvo finansija preuzelo obavezu da reši pitanje parafiskala do kraja 2027. godine.
Zato je 2025. pravi, ili krajnji momenat da se krene u ovu reformu izmenom Zakona o budžetskom sistemu tako da se propiše obavezan elektronski obračun i naplata svih neporeskih nameta preko portala eUprava ili ePlati. Time bi se uspostavio ažurni popis taksi i naknada od republičkog nivoa do lokala, sa tačnim iznosima i rokovima za plaćanje, ali i stvorili uslovi za ukidanje parafiskalnih nameta koji opterećuju privredu i predstavljaju jedan od tri glavna razloga za poslovanje u sivoj zoni. I Evropska komisija u ovogodišnjem izveštaju za Srbiju istakla je parafiskale kao jedan od faktora koji ugrožavaju legalno poslovanje, uprkos pomacima koji su ostvareni na polju smanjenja regulatornog i administrativnog opterećenja privrede.
Dosadašnje mere u digitalizaciji javne uprave, uvođenju sistema eFiskalizacije i eFaktura, i promociji elektronskog plaćanja već su dale značajne rezultate u borbi protiv sive ekonomije, koja je u proteklih deset godina pala za više od četvrtine – sa 29,1 odsto na 21,1 odsto BDP-a.
Pored smanjenja neporeskih nameta, za dalji napredak ključna su bezgotovinska plaćanja – procene su da bi približavanje Srbije proseku EU u ovoj oblasti moglo smanjiti sivu ekonomiju za 2,4 odsto BDP-a i doneti skoro 500 miliona evra dodatnih poreskih prihoda godišnje. Da bismo to uspeli, moramo raditi na jačanju svesti i finansijske pismenosti. Značajan doprinos tome dali su Ministarstvo finansija i Poreska uprava, koji su u nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi” ponovo uveli duplu šansu za sve građane koji plaćaju karticom ili instant.
Treba raditi i sa privredom, stoga smo u okviru Inicijative „Bolji način”, uz podršku nemačke vlade i kompanija Mastercard i Visa, obezbedili subvencije namenjene mikro i malim preduzećima za besplatno uvođenje bezgotovinskih plaćanja uz sniženu trgovačku naknadu. Zahvaljujući našem POS programu, 6000 malih radnji širom Srbije ulazi u 2025. godinu spremno za kupce koji žele da plate karticom. Nadamo se da će uskoro i svi državni organi ponuditi tu mogućnost plaćanja građanima i privredi.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/user25451090
