Najveći nacionalni fond ne ulaže u vojnu industriju, ali to se možda promeni
Norveška vlada suočena je s rastućim pritiskom da dopusti svom državnom penzionim fondu, vrednom 1,8 biliona dolara, ulaganje u određene obrambene kompanije.
Dugogodišnju zabranu takvih ulaganja opozicione stranke opisuju kao „nelogičnu i suludu“ u trenutnom bezbednosnom okruženju, prenosi CNBC.
Norveški penzionii fond ili naftni fond kako ga još zovu, je najveći nacionalni fond na svetu, a od ranih 2000-ih ima zabranu ulaganja u firme koje proizvode ključne komponente za nuklearno oružje.
Prema etičkim smernicama, fondu je, između ostalog, zabranjeno ulaganje u kompanije koje učestvuju u proizvodnji kasetnih bombi, protivpešadijskih mina i duvana.
Konzervativna stranka Norveške pozvala je vladu da ukine zabranu ulaganja u određene obrambene firme, pozivajući se na rat u Ukrajini i povećanje naoružavanja zemalja poput Kine.
Tina Bru, zamjenica čelnice Konzervativne stranke, izjavila je za CNBC da se Norveška suočava s najtežom bezbednosnom krizom od Drugog svetskog rata, te da je potrebno hitno povećanje ulaganja u zapadnu obrambenu industriju radi zaštite sostvene sigurnosti i sigurnosti saveznika.
Bru smatra da bi norveški premijer Jonas Gahr Støre trebao izmeni etički okvir fonda kako bi osigurao da firme ključne za bezbednost ne budu isključene iz investicija.
Fond je prethodno isključio iz ulaganja britanskog obrambenog izvođača BAE Systems zbog proizvodnje ključnih komponenti za nuklearno oružje te američku firmu Lockheed Martin Corp zbog proizvodnje kasetnih bombi.
A imaju udeo u najvećim proizvođačima oružja
Norveška bi trebalo da ukine zabranu koja sprečava njen suvereni fond, najveći na svetu, da ulaže u obrambene kompanije poput Boeinga, Airbusa, ili Honeywella, tvrde dve glavne opozicione stranke.
Hans Andreas Limi iz desničarske Progresivne stranke nedavno je predložio ukidanje zabrane ulaganja u nuklearno oružje nazvavši je „licemernom“.
Prema informacijama iz 7 Pillars Instituta, norveški fond ima jedinstven pristup etičkom ulaganju koji uključuje negativnu selekciju i isključenje firmi koje krše ljudska prava ili uzrokuju ozbiljnu ekološku štetu.
Ipak, trenutno fond poseduje udele u polovini od 100 najvećih svetskih proizvođača oružja s ukupnom vrednošću od 17,5 milijardi dolara uprkos deklarisanim etičkim principima, pišu mediji.
Inače, norveški Naftni fond osnovan je 1990-ih kako bi ulagao višak prihoda od naftnog i plinskog sektora zemlje. Do danas fond je uložio sredstva u više od 8.650 kompanija u više od 60 zemalja sveta.
Odluka o promjeni smernica mogla bi imati dalekosežne posledice za Norvešku i globalnu investicijsku zajednicu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: Poslovni dnevnik
Foto: printscreen
