Najmoćnijih 0,001% bogatiji od pola planete – upozorava izveštaj

Od nagomilavanja bogatstva i poreskih olakšica za milijardere, do neplaćenog rada žena i klimatskih šteta, novi World Inequality Report pokazuje svet u kojem je ekonomski poredak sve više nagnut ka maloj, ultrabogatoj eliti.

Prema najnovijim podacima, manje od 60.000 najbogatijih ljudi na planeti, dakle taman za jedan fudbalski stadion, poseduje više bogatstva nego pola čovečanstva zajedno.

Izveštaj ukazuje na ogromne razlike u prihodima i imovini, što se direktno preliva i na političku moć. Globalna elita, koja čini svega 0,001% stanovništva, tri puta je bogatija od donje polovine sveta, prenosi Euronews Bussines.

Foto: Freepik

Iako toliko bogati, njihov doprinos javnim finansijama je – skroman. Poreske stope rastu za većinu stanovništva, ali dramatično padaju za milijardere i vlasnike ogromnih kapitala.

U praksi, doktori, inženjeri i profesori plaćaju veći procenat svojih prihoda državi nego milijarder čije je bogatstvo skriveno u ofšor strukturama ili dolazi iz kapitalne dobiti.
To, navodi izveštaj, “ne samo da potkopava poresku pravdu, već uskraćuje društvima sredstva za obrazovanje, zdravstvo i klimatske mere”.

Švajcarci drugi najbogatiji narod sveta: Pogledajte ko je na prvom mestu

Žene rade više, muškarci zarađuju više

Čovečanstvo u proseku radi manje nego ranije, ali od tog napretka su najviše profitirali muškarci. Ukupno opterećenje žena, naročito kroz neplaćen rad u domaćinstvu, ostaje ogromno.

„Ova nejednaka raspodela vremena najbolje pokazuje da bolji uslovi rada nisu automatski doneli rodnu ravnopravnost“, piše u izveštaju.

Nova lista najbogatijih ljudi na svetu: Samo jedan Evropljanin u vrhu

Kada se pogledaju zarade, slika je slična. Udeo žena u ukupnom radnom dohotku i dalje je daleko od ravnopravnog.

Danas žene globalno primaju tek oko trećine ukupnih prihoda od rada i ni u jednom delu sveta ta ravnoteža nije 50:50. Najveće razlike su u Južnoj Aziji, na Bliskom istoku i u pojedinim delovima Afrike, gde žene učestvuju sa manje od 25% ukupnog dohotka.

Za klimatske promene krivi su vlasnici – ne potrošači

Klimatske nejednakosti su možda i najvidljiviji oblik globalne nejednakosti.

Prosečan pripadnik najbogatijih 10% u SAD emituje više od 40 puta više ugljenika nego najbogatijih 10% u Nigeriji. Pripadnik svetskog 1% zagađuje oko 75 puta više od nekoga ko je među donjih 50%.

Tradicionalno, emisije se mere kroz potrošnju – ko šta kupuje. Ali izveštaj naglašava da je to samo jedna strana priče. Obični ljudi često nemaju izbora: budžeti su mali, informacije nedovoljne, a „zelenije“ alternative retko dostupne.

Foto: Freepik/EyeEm

S druge strane, vlasnici fabrika, energetskih kompanija i velikih industrijskih postrojenja odlučuju gde će kapital teći i direktno profitiraju kada zagađujuće industrije dobro posluju.

Zato izveštaj uvodi i model „emisija po vlasništvu“. Ako neko poseduje 50% kompanije, pripisuje mu se i 50% njenog zagađenja.

Kada se to uračuna, otisci bogatih dramatično skaču.

U Francuskoj, Nemačkoj i SAD ugljenični trag najbogatijih 10% je tri do pet puta veći nego po klasičnom, potrošačkom modelu.

Globalno, top 1% odgovoran je za 41% svih emisija kada se gleda vlasništvo, naspram 15% kada se gleda potrošnja.

Finansijski sistem koji nagrađuje bogate zemlje

Izveštaj tvrdi da je međunarodni monetarni i finansijski sistem postavljen tako da favorizuje bogate zemlje i izvlači resurse iz siromašnijih.

Nekolicina država može da pozajmljuje jeftino i ulaže u profitabilne investicije – privilegija koja je decenijama važila pre svega za SAD zahvaljujući ulozi dolara.

Danas, međutim, istu prednost imaju i Evropa, Japan i ostale razvijene ekonomije.

Suprotno njima, zemlje u razvoju plaćaju visoke kamate, drže niskoprinosne rezerve i svake godine šalju ogromne iznose bogatijima. Najbogatijih 20% država beleži pozitivne godišnje prinose iz inostranstva u visini oko 1% svog BDP-a.

Donjih 80% ima negativne prinose od oko –2% BDP-a. U nekim regionima, ono što odlazi u vidu kamata i prinosa bogatijim zemljama veće je od budžeta za zdravstvo. Praktično, globalne finansije funkcionišu kao tihi porez na razvoj siromašnijih zemalja.

Izveštaj zaključuje da ove razlike nisu rezultat „slobodnog tržišta“, već svesnog političkog i institucionalnog dizajna koji, u modernijem obliku, podseća na obrasce nekadašnjeg kolonijalnog izvlačenja resursa.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik