Najapsurdnije ZABRANE koje su žene nekad imale
Kada danas govorimo o ravnopravnosti žena, često zaboravimo koliko su neke stvari koje podrazumevamo – zapravo relativno nove. Ne tako davno, žene u mnogim državama nisu mogle da imaju bankovni račun, da učestvuju u maratonu ili da donose medicinske odluke bez saglasnosti muža.
Borba za ravnopravnost nije počela sa Instagram objavama za Dan žena, već sa vrlo konkretnim zabranama koje su ženama decenijama, pa i vekovima, ograničavale život. Neke od njih danas zvuče gotovo neverovatno.
Maraton je bio „previše opasan“ za žene
Do skoro je važilo pravilo da žene ne mogu da trče maraton jer se verovalo da je ta distanca previše naporna za žensko telo. Tek 1984. godine, na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, žene su prvi put dobile priliku da učestvuju u olimpijskom maratonu.
Jedna od žena koja je promenila ovu percepciju bila je Kathrine Switzer, koja je 1967. istrčala čuveni Boston Marathon uprkos pokušaju organizatora da je fizički izbace sa staze.
Danas maraton trče stotine hiljada žena širom sveta – ali ta mogućnost postoji tek nekoliko decenija.
Bankovni račun bez muža? Nekad nije bilo moguće
U Sjedinjenim Američkim Državama žene do sedamdesetih godina često nisu mogle samostalno da dobiju kredit ili otvore bankovni račun bez muškog potpisnika – najčešće supruga ili oca.
Situacija se promenila tek nakon donošenja zakona Equal Credit Opportunity Act, koji je zabranio diskriminaciju na osnovu pola prilikom odobravanja kredita.
Drugim rečima: tek od 1974. godine žene su u SAD formalno dobile pravo da finansijski odlučuju same.
Kako je biti žena u „muškoj industriji“: Tamara i kompanija Ljubex ruše predrasude
Univerziteti koji nisu primali žene
Jedan od najpoznatijih univerziteta na svetu, Harvard University, decenijama nije primao studentkinje u svoje programe. Žene su obrazovanje mogle da steknu samo preko povezanog koledža, Radcliffe College.
Tek 1977. godine Harvard i Radcliffe su formalno spojili programe, čime su žene dobile pun pristup obrazovanju na univerzitetu. Za instituciju koja danas važi za simbol akademske elite, ova činjenica deluje prilično neverovatno.
Lekari su odluke donosili umesto žena
Još sedamdesetih godina u mnogim zapadnim zemljama žene nisu mogle samostalno da donesu određene medicinske odluke – posebno kada je reč o reproduktivnom zdravlju.
U pojedinim bolnicama bilo je potrebno odobrenje supruga za procedure poput sterilizacije ili čak za dobijanje kontracepcije.
Ova praksa počela je da se menja tek nakon presude Roe v. Wade, koja je otvorila širu debatu o reproduktivnim pravima žena.
Neke profesije su bile „zabranjena zona“
Do sredine 20. veka žene su bile formalno ili neformalno isključene iz mnogih profesija – od pilotiranja do pravosuđa. Prva žena koja je samostalno preletela Atlantski okean, Amelia Earhart, morala je da se bori sa brojnim stereotipima jer je avijacija smatrana „muškim zanimanjem“.
Slična situacija postojala je i u nauci, gde su mnoge žene radile u laboratorijama, ali su priznanja za otkrića često dobijali njihovi muški kolege.
Ono što danas deluje normalno nekada je bila borba
Danas je lako zaboraviti da su mnoge stvari koje smatramo svakodnevnim, pravo na obrazovanje, sport, finansijsku nezavisnost ili profesionalni razvoj, rezultat dugih društvenih promena.
Zbog toga 8. mart nije samo dan cveća i čestitki, već i podsetnik koliko se društvo promenilo i koliko je ta promena često počinjala malim, ali upornim pomeranjem granica.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/onyxprj
