Minimalna potrošnja – nova “ulaznica” za restorane?

Ugostiteljstvo širom Evrope prolazi kroz ozbiljne promene, sve je više restorana koji od gostiju zahtevaju unapred definisanu minimalnu potrošnju. Ono što je nekada bilo rezervisano za luksuzne klubove ili restorane sa Mišlen zvezdicama, danas postaje pravilo i u prosečnim lokalima na atraktivnim turističkim lokacijama.

Ovaj model poslovanja postepeno se širi i na Balkan, a pitanje koje se postavlja je: hoće li uskoro večera u restoranu podrazumevati i obavezu da prethodno „pristanemo“ na unapred zadatu cenu?

Stolovi sa cenom ulaska

Na italijanskoj obali, posebno u Amalfi regiji i Sardiniji, već je uobičajeno da restorani traže minimalnu potrošnju od 30 do 50 evra po osobi – bez obzira na konkretnu narudžbinu. Slično je i u pariskim kafićima sa pogledom na Ajfelov toranj ili na popularnim terasama u Barseloni. Često je dovoljno da popijete samo jedno piće, ali po ceni koja garantuje ozbiljan iznos na računu.

Foto: Unsplash

Cilj je jasan, smanjiti broj onih koji zauzimaju sto satima uz jednu kafu, dok potencijalna zarada izostaje. Tokom turističke sezone, kada su stolovi retkost, restorani pokušavaju da zaštite svoju isplativost – pa se pravilo sve češće primenjuje i u Splitu, Dubrovniku, Budvi i Tivtu.

I kod nas se već nazire ova praksa

Iako u Srbiji ova praksa još nije zvanično uvedena kao standard, nagoveštaji postoje. U beogradskim restoranima uz reku, posebno vikendom i u večernjim terminima, gosti neretko dobijaju “neizrečenu poruku” – očekuje se određeni nivo potrošnje. U nekim popularnim kafićima goste čak zamole da naruče nešto dodatno ako planiraju da ostanu duže za stolom.

U Hrvatskoj i Crnoj Gori, ovo je već stvarnost. Na prestižnim lokacijama, poput Hvara ili Kotora, rezervacija stola često podrazumeva i minimalni trošak, i do 100 evra po osobi, naročito u večernjim časovima. Na crnogorskom primorju, stolovi tik uz more dostupni su samo uz prethodno dogovorenu potrošnju.

Pravda ili prevara? Zavisi koga pitate

Iz ugla vlasnika lokala, ova praksa ima poslovni smisao. Sezona je kratka, troškovi visoki, a rotacija gostiju ključna. Minimalna potrošnja omogućava predvidiv prihod, racionalnije planiranje nabavke i održavanje prestiža.

Međutim, deo gostiju – naročito iz zemalja gde ovakav model nije standardizovan, može se osetiti neugodno, pa i prevareno. Posebno ako o pravilima nisu unapred obavešteni. To vodi do neprijatnih situacija, a sve češće i do javnog negodovanja na društvenim mrežama.

Foto: Freepik

Ukoliko se trend nastavi, možemo očekivati da sve više restorana uvodi digitalne menije sa jasno označenim minimalnim iznosima, dok rezervacije budu moguće samo uz garanciju potrošnje. Takva praksa već postoji kod grupnih proslava i zatvorenih večera u beogradskim restoranima.

S druge strane, deo tržišta sigurno će se odlučiti za suprotan pristup – opuštenu atmosferu bez pritiska i ograničenja, želeći da zadrži goste koji cene slobodu izbora.

Jedno je sigurno, granica između gostoljubivosti i poslovne računice postaje sve tanja. A pitanje koje se nameće glasi, da li ćemo sutra birati restoran po jelovniku i ambijentu, ili po tome koliko smo spremni da platimo za mesto za stolom?

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik, Unsplash