U savremenom poslovnom svetu, koji je često brz, nepredvidiv i emocionalno intenzivan, sposobnost da prepoznamo i kontrolišemo sopstvene emocije postaje ključna kompetencija lidera i zaposlenih. Upravo ovde mindfulness – svesna prisutnost – izlazi iz meditativnih sala i ulazi u sale za sastanke, u službu upravljanja sobom i drugima.

Piše: Radomir Lale Marković, SIY trener

Radomir Lale Marković, – Foto: Matija Vukov

Emocije nisu samo u glavi – one su u telu

Jedna od najzanimljivijih i naučno utemeljenih alatki koje povezujemo sa mindfulness praksama jesu tzv. mape emocija. Ove mape predstavljaju vizuelne prikaze toga gde i kako se određene emocije najčešće osećaju u telu. Finska studija objavljena u časopisu PNAS (Nummenmaa et al., 2013) pokazala je da ljudi iz različitih kultura dosledno prijavljuju da npr. ljutnju osećaju kao toplotu u grudima i šakama, tugu kao težinu u grudima i nogama, a sreću kao prijatnu toplotu u celom telu.

U poslovnoj primeni ove mape predstavljaju moćan alat: one nam pomažu ne samo da identifikujemo emociju već i da je lokalizujemo u telu, što je prvi korak ka njenoj regulaciji.

Mindfulness kao alat emocionalne samoregulacije

Kada vežbamo mindfulness, mi razvijamo sposobnost da „primetimo šta se dešava u nama dok se to dešava”, bez potrebe da reagujemo automatski. To je naročito važno u stresnim situacijama – tokom konflikta, pregovora, donošenja odluka pod pritiskom – kada nas nesvesni emocionalni obrasci mogu odvesti u pogrešnom pravcu.

Zahvaljujući pažljivom skeniranju tela, disanja i osećaja, osoba može da primeti npr. da se srce ubrzalo, da su se ruke zgrčile, čelo napelo – što može biti signal ljutnje ili stresa. Taj trenutak svesnosti otvara prostor između stimulansa i reakcije. U tom prostoru rađa se sloboda izbora: da zastanemo, udahnemo i odgovorimo promišljeno, a ne impulsivno.

Poslovna primena: od emocionalne reaktivnosti ka emocionalnoj otpornosti

Primenom mindfulnessa i razumevanjem mapa emocija lideri i timovi mogu da razviju emocionalnu otpornost – sposobnost da ostanu sabrani, empatični i fokusirani čak i u izazovnim okolnostima.

Ova praksa:

• smanjuje broj konfliktnih situacija izazvanih impulsivnim reakcijama;
• poboljšava kvalitet međuljudske komunikacije;
• pomaže u donošenju boljih odluka pod pritiskom;
• povećava opštu dobrobit i angažovanost zaposlenih.

Organizacije koje uključuju mindfulness treninge i emocionalnu edukaciju primećuju pad nivoa stresa, porast saradnje i veću inovativnost u timovima.

Zaključak: Emocije su poruke, ne prepreke

U poslovnom okruženju, koje nagrađuje brzinu i produktivnost, često zaboravljamo da su emocije pokazatelji naših vrednosti, potreba i granica. Umesto da ih potiskujemo, možemo učiti da ih prepoznajemo – u telu i umu – i da ih koristimo kao izvor mudrosti. Mindfulness, u kombinaciji sa znanjem o mapama emocija, nudi upravo to: svestan, otporan i human način poslovanja.