Marko Janketić: Koliko imam, toliko dam – a to je uvek sve
Sin Miše Janketića i Svjetlane Knežević, perspektivni glumac Marko Janketić još je kao dete kročio na pozorišnu scenu. Sa dvanaest godina stajao je rame uz rame sa ocem u predstavi „Bašta sljezove boje”, ne sluteći da će jednog dana ponosno nositi teret velikog umetničkog nasleđa. Njegov put nije bio obeležen lakim prečicama, već stalnim dokazivanjem i neumornim radom. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Borisa Isakovića, i od tada niže karakterne uloge.
Janketić je umetnik koji se ne štedi, bilo da je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ispred filmske kamere ili u nekoj televizijskoj seriji. On donosi likove sa dubinom, težinom i emocijom koja odzvanja dugo nakon završetka predstave ili filma. On je u intervjuu za BIZLife govorio o iskustvu, poslednjoj ulozi, koja mu je donela nagradu „Mimoza”, ali i osobenostima glumačkog poziva.
JDP je moja druga porodica
Jugoslovensko dramsko pozorište, čiji je Janketić stalni član od 2015. godine, glumac smatra prostorom neprestanog usavršavanja i umetničkog sazrevanja.
„JDP je moja matična kuca, druga porodica, mesto duhovnog uzdizanja i izbeglištvo iz besmisla. Jugoslovensko dramsko pozorište, mesto koje sam posećivao od malih nogu, prvo kao publika, a sad i kao glumac, sa ove strane rampe, pomoglo mi je da steknem jednu vrstu etike, estetike, pa ako bas hoćete, i moralnih normi. To pozorište za mene predstavlja mesto neprestanog usavršavanja”, rekao je Janketić, istakavši da je sve što se glumcu događa, i ono lepo i ono ružno, sastavni deo evolucije njegovog glumačkog bića. „Zato ne bih menjao ništa kada je u pitanju moj razvojni put. Dovoljno je da znam da sam bar malo bolji u odnosu na ono što je bilo juče”, precizira glumac.
Janketić je izgradio impresivnu karijeru na sceni i ekranu, ostvarivši zapažene uloge u predstavama poput „Vrat od stakla”, „Pod žrvnjem”, „Derviš i smrt”, „Elektra” i mnogim drugim. Na filmu i televiziji ostavio je snažan pečat u ostvarenjima „Beli, beli svet”, „Krugovi”, „Ubice mog oca” i „Dara iz Jasenovca”. Njegov talenat prepoznat je kroz brojne nagrade, među kojima su dve Godišnje nagrade JDP-a, Nagrada „Ljubiša Samardžić” i Nagrada „Dr Branivoj Đorđević”, potvrđujući njegov status jednog od najistaknutijih glumaca svoje generacije. Odnedavno, Janketić je dobitnik i prestižne nagrade „Zlatna mimoza” za najbolju mušku ulogu u filmu „Pontonovo srce”.
Pontonovo srce
U najnovijem Janketićevom filmu – „Pontonovo srce” – on tumači lik auto-mehaničara Kidija, vlasnika auto-otpada na periferiji grada. Njegov je lik osoben i asocijalan, sa specifičnim stilom ophođenja prema klijentima. Kidijev život se menja kada upozna mladu glumicu čiji automobil popravlja, što dovodi do neočekivane romantične veze. Film, u režiji Senada Šahmanovića, po scenariju Antonija Gabelića, vraća veru u ljubav i ljude. Janketić je za ovu ulogu dobio nagradu „Zlatna mimoza” za najboljeg glumca na 37. Filmskom festivalu u Herceg Novom.
„Ja se nadam da mi je ta uloga legla. Ona mi je, u svakom slučaju, prijala, pošto uloge biram nakon što procenjujem kompletan sadržaj u scenariju. Volim uloge koje pružaju mogućnost da dostignem svoj pun dijapazon. Ima raznih policajaca, i raznih kriminalaca, ali i raznih auto-mehaničara”, kaže Janketić za BIZLife.
A uloge koje ovaj mladi glumac bira nisu nimalo lake. U filmu „Dara iz Jasenovca” igrao je Maksa Luburića. Ta uloga, uz veliku koncentraciju i racionalan pristup, zahtevala je ne samo emocionalnu pripremu već i duboko istraživanje mračne ljudske misli.
Ipak, šira javnost Janketića prepoznaje po ulozi inspektora Mirka u seriji „Ubice mog oca”, koja je doživela šest sezona.
„U poslednje vreme mi prijaju karakterne uloge, uloge koje ne liče previše na mene, i prija mi osecaj da sa otklonom mogu da budem i uradim nešto što ne mogu ili nisam u stanju kao Marko Janketić. Takve uloge pružaju jednu posebnu vrstu uzbudljivosti i samospoznaje”, ističeJanketić.
Porodica kao uporišna tačka – gluma kao čergarski posao
Janketić se ne libi da glumački posao nazove „čergarskim”. I pored široko prihvaćenog mišljenja javnosti da svetla pozornice prijaju i nose određenu dozu uživanja, Janketić smatra da je stalno putovanje, menjenje hotela, gradova i saradnika dosta zahtevan posao. Stoga je njegova glavna uporišna tačka porodica. „Moja žena, deca, moja majka… Tako sam vaspitavan, tako podizan. Porodica je sve. Čovek bez porodice, bar u mom slučaju, nije kompletno biće. Porodica je stvar za koju se vredi boriti, pa ako baš hoćete, i poginuti – porodica je sve”, kaže Janketić.
Da mi je opet 25, bio bih uz mlade ljude
Janketić, poznat javnosti po oštrim izjavama koje ocenjuju stanje politike i društva u našoj zemlji, komentarisao je studentske proteste koji se održavaju od decembra širom Srbije.
„Podržavam zahteve mladih ljudi. Moje adolescentsko vreme je obeleženo jednom bezizlaznom i mračnom situacijom. Na prvo putovanje van zemlje otišao sam sa 23 godine, u Slovačku na festival. Sigurno bih bio uz mlade ljude koji danas šetaju ulicama”, zaključio je Janketić.
