Marko Dren i čika Crni

06/06/2017 | 18:40

Marko Dren i čika Crni

Piše: Milovan Miličković

Od premijere filma „Podzemlje“ prošlo je 22 godine. Film je nedavno od strane Britanskog filmskog instituta proglašen za najbolji film na Balkanu, a u to vreme je osvojio nagradu u Kanu i bio jugoslovenski kandidat za nagradu Oskar za najbolji film van engleskog govornog područja.

Glavne uloge u filmu Emira Kusturice igrali su Miki Manojlović i Lazar Ristovski, koji ovih dana „glavne uloge“ igraju u jednom „sasvim drugom filmu“.

Manojlović se u centru pažnje medija našao nakon odluke žirija 62. Sterijinog pozorja u Novom Sadu kojim je predsedavao, da nijednu od devet takmičarskih predstava ne proglasi najboljom. Žiri je dodelio samo dve zaslužene Sterijine nagrade: Sterijinu nagradu svim učesnicima 62. Pozorja i specijalnu Sterijinu nagradu festivalskoj publici.

Ovo je naišlo na osudu javnosti i kulturnih radnika, nazivajući odluku žirija i kao „teroristički akt protiv pozorišta i onih koji ga čine“.

„Ova odluka nije ni protiv koga, ona govori i upućuje gde smo u poslednjih 15 godina – od 2000. do danas, gde se nalazi naša kultura, zašto pozorište postaje sve gore i gore, i gde je zapravo smisao našeg postojanja”, rekao je Manojlović.

Odgovor na pitanje Manojlovića „gde se nalazi naša kultura“, možda se nalazi i u vesti da je njegov partner iz „Podzemlja“ za Filmski projekat „Čarape kralja Petra“ dobio od Filmskog centra Srbije na konkursu oko 40 miliona dinara. Da je Ristovskog „krenulo“, pokazuje i podatak da je njegovoj firmi „Zilion film“ dodeljeno nedavno tri miliona dinara za projekat „Ravno Selo film festival“, a Ristovski kaže da taj novac na konkursu nije dodeljen njemu, već „mladim ljudima u Ravnom Selu i studentima fakulteta dramskih umetnosti, budućim akterima i učesnicima festivala.“

Većina koja je čitala ove vesti odmah je pomislila isto, ali Ristovski nije želeo da komentariše insinuacije da je njemu i „Čarapama“ krenulo otkako je dao javnu podršku Aleksandru Vučiću u predsedničkoj kampanji. Međutim, dok odnos Ristovskog prema aktuelnom predsedniku nije sporan, slične insinuacije javnost ima i prema Manojloviću, koji je za Politiku na to odgovorio:

„Od trenutka kada sam rekao da nas je Aleksandar Vučić podržao, da bez njega ne bi bilo predstave „Romeo i Julija“ u Narodnom pozorištu u Beogradu, počinje hajka na mene. Zašto je problem u govoru istine. I danas to ponavljam: Da Vučića nije bilo, ne bi bilo te predstave, ne bi bilo Srba i Albanaca u nacionalnom teatru zajedno. A onda mašta radi svašta.“

Hajka ili ne, Manojlović nije samo to govorio o aktuelnom predsedniku. On je 2013. za Nedeljnik izjavio sledeće:

„Počinjem da mislim da Aleksandar Vučić ima jednu dozu odlučnosti i iskrenosti koju nisam očekivao. Čovek otprilike kaže: ‘Ja sam bio sve ono protiv čega sam sada.’ I dodaje da se promenio. Ja verujem u ljudsku promenu“.

Iskreno, ne treba se ljutiti na Ristovskog i Manojlovića. Kao što Danilo Kiš u svojoj priči “Slavno je za otadžbinu mreti” kaže “istoriju pišu pobednici”, tako u Srbiji ovih dana pobednici – kreiraju kulturu. Svako na svoj način.

Ili je možda slikovitije objašnjeno u sceni iz filma „Podzemlje“…Marko Dren u loži, čika Crni na sceni…