Manje radnika, veća proizvodnja: Poslovni eksperiment koji je povećao produktivnost

Pojedini industrijski modeli iz sovjetskog perioda pokazali su se iznenađujuće efikasnim. Jedan od njih bio je ščekinski metod, sistem rada koji je povećavao produktivnost uz smanjenje broja zaposlenih i snažne materijalne podsticaje.

Eksperiment je započet 1967. godine u Ščekinskom hemijskom kombinatu. Osnovna ideja bila je jednostavna: bolje korišćenje kapaciteta umesto stalnog povećanja radne snage. Autor koncepta verovao je da ljudi mogu da rade efikasnije ako su adekvatno motivisani i nagrađeni.

Od problema do industrijskog lidera

Pre uvođenja novog modela, kombinat se suočavao sa nerealnim proizvodnim planovima, tehnološkim poremećajima i ekološkim problemima, uključujući ugrožavanje okoline istorijskog lokaliteta Jasna Poljana.

Foto: Unsplash/Kevin Ku

Međutim, tokom šezdesetih godina preduzeće se transformisalo u jednog od vodećih proizvođača mineralnih đubriva. Novi pogoni, savremena oprema i inovativna rešenja omogućili su brz rast, a posle godina gubitaka i značajnu dobit, prenosi RT.

Produktivnost pre brojnosti

Kako broj zaposlenih nije bio direktno vezan za opterećenje opreme, rukovodstvo je odlučilo da smanji radnu snagu i poveća efikasnost. Uprkos početnom otporu, ovaj pristup dao je rezultate.

Zašto sve više zaposlenih želi da da otkaz, i u kojim profesijama je problem najveći?

Ušteđena sredstva korišćena su za nagrade radnicima – do 60 odsto ukupne dobiti, dok je ostatak ulagano u stanove, vrtiće i druge socijalne projekte. Do početka 1969. godine broj zaposlenih smanjen je za 800, uz nagli rast proizvodnje i produktivnosti.

Model koji nije svuda uspevao

Ščekinski metod ubrzo je primenjen i u drugim industrijskim centrima, gde je, uz manje radnika, ostvarivan veći obim proizvodnje i rast plata. Ipak, iskustvo je pokazalo da se model ne može mehanički primenjivati u svim granama industrije.

Direktor kombinata smatrao je da je metoda prerano napuštena i da je bila decenijama ispred svog vremena. Po njegovom mišljenju, njen ključ bio je u oslobađanju ljudskog potencijala i stvaranju osnove za samofinansiranje.

Iako su rezultati bili impresivni, praksa je bila ograničena administrativnim pritiscima, finansijskim restrikcijama i smanjenjem podsticaja zaposlenima. Kako je kasnije isticano, podrška je postojala na papiru – ali ne i u svakodnevnoj primeni.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash