Magija počinje tamo gde strahovi i predrasude prestaju

Kada se osvrnemo na savremenu advokaturu u Srbiji, jasno je da profesija više nije samo formalni okvir i titule, već duboko odgovorno delovanje koje zahteva znanje, integritet i sposobnost vođenja. Bojana Drobnjak, advokat i osnivačica kancelarije Drobnjak Legal & Partners, ističe za BIZLife da su advokatura i liderstvo mnogo više od imena i priznanja.

„Biti advokat i biti advokat-lider nije isto. Razliku čini ona dodatna milja i nečija želja i spremnost da je pređe. Nikada nisam pridavala poseban značaj titulama. Štaviše, divljenje nečijem društvenom ili poslovnom statusu uvek mi je bilo strano. Titule postoje kao institucionalni okvir kroz koji vas sistem prepoznaje i nesumnjivo imaju svoju ulogu, ali suština liderstva počiva na dubljim vrednostima,“ kaže Drobnjak za BIZLife.

Ona dodaje da se danas liderstvo često pogrešno poistovećuje sa nedodirljivošću.

„U praksi se, međutim, prepoznaje po zadovoljstvu ljudi i njihovoj spremnosti da sa vama dele profesionalni put i odgovornost, što se najjasnije vidi kada nema, kako bi Balašević rekao, ‘nigde jedra na vidiku’. Tada prirodni lider ne upravlja samo procesima, već inspiriše ljude da daju najbolje od sebe. U takvom okruženju nastaje zdrava koegzistencija različitih talenata, ambicija i karaktera, iz čije raznolikosti proističe najveća vrednost jednog stabilnog sistema.“

Za Drobnjak je liderstvo duboko povezano sa unutrašnjom stabilnošću.

„Duboko verujem da veština liderstva izranja iz samoprihvatanja. Bez unutrašnje stabilnosti teško je govoriti o sposobnosti da inspirišete druge. Mentalna ravnoteža lidera u najvećoj meri određuje kvalitet profesionalnog okruženja koje se oko njega gradi,“ objašnjava ona.

Advokatura je tradicionalno percipirana kao hijerarhijska profesija u kojoj su muškarci dugo imali dominantnu ulogu, ali Drobnjak ističe da se taj narativ menja.

„Autoritet u advokaturi ne nastaje preko noći. On se gradi vremenom, kroz znanje, profesionalizam i poverenje koje se postepeno uspostavlja sa klijentima. Izbor advokata zasniva se na sposobnosti da se problem razume, sagleda u širem kontekstu i ponudi promišljeno rešenje. U takvom odnosu presudni su integritet, poliperspektivnost i odsustvo predrasuda. Kada su ti principi prisutni, razlika između žene i muškarca se gubi, a poverenje između advokata i klijenta prirodno prerasta u dugotrajan profesionalni odnos. Ipak, bilo bi neiskreno tvrditi da advokatura i dalje nije dominantno muška profesija.“

Liderstvo i žene u advokaturi

Liderstvo koje žene donose u advokaturu, prema njenim rečima, zahteva i drugačiji stil komunikacije.

„U određenoj meri, svakako da. No, komunikacija zavisi i od sagovornika i njegove spremnosti da vas čuje. Advokatura zahteva razvijenu sposobnost interakcije sa različitim tipovima ljudi. Lično nastojim da sagledam poziciju iz koje druga osoba govori, bilo da je ona vođena dobrom namerom, strahom, egom, potrebom za nadmetanjem, ili kakvom drugom pobudom. Tek tada je moguće razumeti nečije ponašanje, što je, po mom mišljenju, preduslov dobre komunikacije. Mnogi ljudi provode veliki deo života trudeći se da budu prihvaćeni od drugih, a suštinski izazov se, naprotiv, krije u razumevanju i prihvatanju sebe. Uspešnost komuniciranja umnogome zavisi i od samosvesti i jasne procene sopstvenih dometa. Na kraju, ono što čini razliku jeste autentičnost. Kada je ona prisutna, druge karakteristike postaju manje relevantna kategorija”, rekla nam je Bojana Drobnjak.

Advokatura danas zahteva više od pukog poznavanja prava, naročito u oblasti finansija i bankarskih transakcija.

„Advokat koji učestvuje u velikim transakcijama ne može biti samo pravnik u tradicionalnom smislu. Neobično mi je kada neko navodi ‘privredu’ kao užu specijalnost. Privreda je izrazito složena oblast koja zahteva razumevanje čitavog pravnog sistema, ekonomije, finansija. Otuda, advokat mora biti kadar da klijentu predstavi više scenarija i sagleda dugoročne posledice svake odluke; on postaje strateški partner, neko ko oblikuje poslovne odluke pre nego što one budu formalno sprovedene. Upravo su ideje i dobra strategija nijanse po kojima se najbolji izdvajaju.“

Kada je reč o mladim advokatima i početku karijere, Drobnjak naglašava da postoje mnoge zablude.

„Jedna od čestih zabluda mladih na početku karijere jeste predstava da se veliki uspesi grade preko noći i na način koji im je ulepšano predstavljen. U našoj profesiji često forsira ta romantična ideja građenja ‘od nule’, i kada to zapravo nije slučaj. Zato je važno slušati priče koje inspirišu, ali one iza kojih stoji istina. Jer ni svačija ‘nula’ nije ista.“

Iskustvo i sistem koji je Drobnjak izgradila u okviru svoje kancelarije rezultat su godina rada i konstantnog učenja, a sistem koji je izgradila je nastao iz “nehata”.

„Kada sam započinjala karijeru, advokatura je funkcionisala u potpuno drugačijim okolnostima. Individualni rad imao je znatno veću težinu nego danas. Često se šalim da je sistem koji sam izgradila zapravo nastao iz nehata. Postao mi je potpuno vidljiv tek onda kada sam shvatila da delimično mogu da se distanciram od svakodnevnog operativnog rada. Posao je vremenom nametnuo potrebu za organizacijom i podelom odgovornosti. Bilo je i grešaka i izazova, ali u tome se i sastoji proces sazrevanja i napretka, kako mog, tako i mojih saradnika.“

Nauka kao istinska strast

Pored advokature, nauka je njena istinska strast. „Nauku i praksu ne doživljavam kao dve odvojene sfere koje je potrebno usklađivati; naprotiv, veliko iskustvo u praksi nauci daje posebnu vrednost.“

Drobnjak posebno ističe važnost promišljenog pristupa ženama koje razmišljaju o advokaturi. „Teško je dati univerzalan savet. Advokatura je stil života koji ne odgovara svakom psihološkom sklopu niti svačijoj prirodi. Ona podrazumeva veliku odgovornost, disciplinu i kontinuiran rad na sebi. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je advokatura slobodna profesija, profesija koja se ne ‘dešava’, već život koji se bira svesno. Tokom godina sam se uverila da biti slobodnomisleći često ima visoku cenu. A tu cenu nije svako spreman da plati.“

Na kraju, njen savet je jasan i inspirativan: „Najvažnije je da ne pristajete da sopstveni profesionalni domet prilagođavate tuđim očekivanjima. Često viđam žene koje se povlače kako bi ostavile više prostora drugima, jer se to podrazumeva. Ne mogu reći da u nekim ranijim situacijama nisam bila jedna od njih. U tome se delom ogledaju relikti vaspitanja, a delom potreba za izbegavanjem konflikta. Međutim, sa takvim stavom teško je razviti liderski potencijal, jer magija počinje upravo tamo gde strahovi i predrasude prestaju.“

Bojana Drobnjak kroz svoje iskustvo pokazuje da advokatura nije samo profesija, već način života u kojem liderstvo, autentičnost i stručnost postaju osnovni stubovi uspeha. Njena filozofija učenja kroz praksu, posvećenost nauci i razumevanje složenosti ljudskog ponašanja čini je uzorom i inspiracijom za sve koji žele da grade karijeru u zahtevnom svetu prava.

Izvor: BIZLife/J.D.

Foto: Nebojša Babić