„Ljudi ne napuštaju kompanije, već menadžere“: Mit ili zamka savremenog liderstva?
Rečenicu iz naslova ste sigurno više puta čuli na obuci o liderstvu. Možda čak stoji i u vašoj HR prezentaciji kompanije. Ono što sigurno znam je da je omiljena LinkedIn mantra. Ali hajde da budemo brutalno iskreni – ova rečenica je postala najveća floskula modernog liderstva. A polovična istina često je gora od potpune neistine.
Piše: Nikola Milosavljević, Senior HR Consultant/Managing Partner @ HR Fabrika
Inspiraciju za ovaj tekst dobio sam na CIPD konferenciji u Londonu kada je jedan od predavača hrabro izjavio – The biggest lie continues: People don’t quit companies, they quit managers.
I sve u sali je utihnulo. Jer ako je to laž, šta nam to govori o svemu što gradimo?
Nikola Milosavljević, Foto: Bojan Stanić
Mit koji je postao izgovor
Ova fraza pojavila se početkom 2000-ih i brzo postala popularna, jer je bilo lako identifikovati lošeg šefa kao krivca. A još lakše napraviti od toga ceo leadership program i reći da „radimo na kulturi“. Ali šta se dešava kad se ovaj mit koristi kao opravdanje? Šta kad kompanije počnu da ignorišu toksične sisteme, nefer nagrađivanje i lošu organizacionu klimu jer je lakše okriviti jednog menadžera nego priznati kolektivni neuspeh?
Kompanijska kultura je nešto o čemu dosta pričamo u poslednje vreme, ali se ne bavimo ovom temom ozbiljno koliko bi zapravo trebalo. I ovo nije HR tema, ovo je tema koja treba da bude na agendi top mendžmenta kompanije. Jer lako je optužiti lošeg šefa kada ljudi odlaze, ali je teško reći da sistem ne funkcioniše – od toga ko je zaposlio tog lošeg šefa, ko mu je davao feedback to toga da li je taj loš šef bio loš zbog svojih osobina i lošeg upravljanja ili zbog toga što se njegove vrednosti nisu poklapale sa našim očekivanjima, vrednostima i kulturom. Kada kompanija na najvišem nivou donese odluku da neće povećati zarade ili neće isplatiti bonuse, da li je za to kriv šef kome zaposleni zbog toga odlaze jer imaju bolju ponudu ili menadžment koji je ovu odluku doneo?
Pa zašto ljudi onda zapravo odlaze?
Ako detaljnije pogledamo podatke velikih kompanija koje se između ostalog bave istraživanjem kompanijske kulture, videćemo da je istina negde na sredini. Gallupovo istraživanje iz prošle godine kaže da 52% zaposlenih naglašava da je menadžer samo jedan od razloga napuštanja firme. Ali to nije cela slika. Prema istraživanjima McKinsey-a tri najvažnija razloga za odlazak u zaposlenih su: nedostatak razvoja i napredovanja, nedostatak priznanja, nemogućnost usklađivanja sa svrhom posla. LinkedIn Workforce Insights pokazuje da 62% zaposlenih traži novu firmu jer im trenutna više ne nudi mogućnost da uče i rastu bez obzira na menadžera.
Ako pričamo o konkretnim primerima, ljudi napuštaju kompanije kada znaju da nikada neće dobiti priznanje za svoj rad, kada im se radi više, a plaćeni su manje od drugih, kada osećaju da su nevidiljivi i kada im niko ne kaže hvala ni kada daju 150%.
A znate šta je još zanimljivo? Zaposleni napuštaju i kada imaju dobrog šefa – ali lošu firmu. Jer ni najbolji lider ne može da nadoknadi loše procese, nesigurnost, nepravdu i ignorisanje ljudskosti.
Drugim rečima – loš šef može biti okidač, ali vrlo retko je jedini razlog.
Kada je šef samo simptom?
Zamislite sledeću situaciju – zaposleni napušta kompaniju i u izlaznom intvjuu kaže da odlazi zbog šefa. HR odmah upire prst i kaže: „Eto, rekli smo!“ I tu se sve završava. A u stvari niko se ne pita zašto je taj šef loš?
I tu se otvaraju pitanja da li je “loš šef” unapređen bez obuke? Da li je imao podršku kolega i mentora tokom procesa promene pozicije? Da li je i sam na ivici burnouta? Da li je organizacija takva da ni najbolji lider ne bi mogao da funkcioniše?
Moramo biti svesni činjenice da menadžeri nisu izuzetak od sistema. Oni su proizvod sistema. Top Workplaces u istraživanju iz 2025 kaže da dva od tri menadžera troše više vremena na sastanke (čak do 260 godišnje) nego na vođenje tima i ključnu komunikaciju.
Menadžeri kao žrtve, a ne krivci
Hajde da pogledamo i drugu stranu. Šta ako ljudi ne napuštaju menadžera, već menadžeri prvi odlaze? Srednji menadžment napušta kompanije rekordnom brzinom. Verovali ili ne, najveća fluktuacija upravo se dešava u srednjem menadžmentu. Preopterećeni, nevidljivi, razapeti između zahteva „odozgo“ i frustracija „odozdo“. Upravo se oni žale na to da si svi traže od njih rezultate, ali im niko ne daje resurse. Od njih se očekuje liderstvo, ali se ne daje ni obuka ni psihološka sigurnost. Zvuči poznato?
Floskula koja HR košta talenta
Kada verujemo ovoj rečenici bez rezerve, pravimo tri greške:
- Ne analiziramo kompletne razloge odlazaka. Gledamo samo kako da popunimo upražnjeno mesto bez detaljnijeg uvida zašto nam ljudi zaista odlaze.
- Zatvaramo oči pred sistemskim problemima. Često nemamo hrabrost da menadžmenti kažemo – do nas je, mi moramo da se menjamo. Lakše je pričati o lošem šefu.
- Dajemo sebi lažnu utehu da je otišao još jedan loš šef.
Ali to nas košta. Košta nas dobrih ljudi. Košta nas reputacije. Košta nas poverenja. I kako onda da pristupimo realno ovoj temi?
Analiziraj više slojeva odlaska. Exit intervju? Super. Ali uradi i stay intervju. Pitaj ljude šta ih zadržava.
Prati prave metrike. Koliko se ljudi razvija interno? Koliko ima priliku da napreduje? Koliko ima poverenja da da feedback?
Postavi HR kao partnera liderima. Ne kao posmatrača. Ne kao „disciplinu.“ Kao saveznika koji razvija ljude i sisteme.
Razvijaj menadžere, ali ne ignoriši organizaciju. Loš šef je problem. Loš sistem je još veći.
Vreme je za novu istinu!
Možda ljudi nekad odlaze zbog menadžera. Ali mnogo češće odlaze jer su prestali da veruju da ih kompanija vidi, čuje i razvija.
Zato sledeći put kada čujete frazu: „Ljudi ne napuštaju kompanije, već menadžere” zastanite i zapitajte se: Da li smo kao organizacija učinili sve da ni šef ni zaposleni ne požele da odu?
Jer možda je vreme da redefinišemo ovaj citat- Ljudi napuštaju ono što ih više ne pokreće.
O autoru:
Nikola Milosavljević je ko-osnivač HR Fabrike i HR asocijacije O.U.R. HR, jedne od najuticajnijih HR inicijativa u regionu. Kroz konferencije, treninge i podkast O.U.R. HR Stories, Nikola okuplja lidere koji su spremni da govore otvoreno – o izazovima, greškama, promenama i pravim ljudima iza procesa. Kao konsultant i trener sa više od 15 godina iskustva, sarađuje sa nekim od najuspešnijih kompanija u regionu, pomažući im da unaprede svoje HR strategije, razviju lidere i stvore radna okruženja u kojima ljudi zaista žele da ostanu – ne zato što moraju, već zato što ih neko vidi i vrednuje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Nikola Milosavljević
Foto: Bojan Stanić
